Подешавања / Settings

Прошле су две године откако су званичници Приштине и Београда потписали тзв. Бриселски споразум о нормализацији односа, који је још више закомпликовао животе Срба и Албанаца на Косову и Метохији.

Председник Републике Српске Милорад Додик примио је у Ваљеву највише одликовање Епархије ваљевске – Орден Светог владике Николаја. Додик је рекао да орден доживљава као признање за све Србе у Српској који се боре за своја права.

Украјина би требало да да ширу аутономију источном Донбасу и убрза економске и уставне реформе, изјавио је италијански министар спољних послова Паоло Ђентилони.

ТУ далеку 1963. годину неки још памте по убиству Кенедија, земљотресу у Скопљу и Милутину Шошкићу на голу тима света. Последњи фудбалски дерби, који је био само пре недељу дана, хоћемо што пре да заборавимо. Јер, наш данашњи фудбал је тужна прича која се котрља по трави зеленој.

Један светитељ, тада још не канонизован, свети Јустин Поповић држи беседу о другом светитељу, такодје тада још не канонизованом, Светом владици Николају Велимировићу.

СЕНКА историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији.

Руски министар је извештај о томе објавио на свом Фејсбук профилу, а шеф српске дипломатије је рекао да ће предузети неопходне мере.

Од почетка фебруара до почетка априла 2015. године руска рубља је скочила 22,3 одсто и тако постала најпрофитабилнија валута на свету, изјавио је главни аналитичар инвестиционе компаније УФС Алексеј Козлов.

Гостујући у два наврата на тв Копернкус 1 др Драган Петровић је говорио о до садашњем учинку, перспективама и најављеној могућности реконструисања Владе Александра Вучића.

Постсовјетски поредак је нарушен бомбардовањем Србије, а одговор Русије на ширење НАТО-а ка њеним границама је разуман, сматра професор на универзитету у Принстону и Њујорку, сарадник недељника „Нејшен“ Стивен Коен.

Биографија: Марко – Артемије Радосављевић, рођен 15. 1. 1935, у селу Лелићу више Ваљева; завршио Београдску богословију 1958; служио 2 године војску; на препоруку Еп. Јована Шабачковаљевског изабрао монаштво и замонашен од Оца Јустина у Ман. Ћелије на Аранђеловдан 1960; затим рукоположен за ђакона; до 1964. г. завршио Богословски факултет у Београду; потом био професор у Богословији у Ман. Крки 1964–68; потом је ту службу, уз сагласност Синода, напустио и отишао у Париз, но како Далматински Еп. Стефан није дао сагласност за одлазак, буде од њега стављен под забрану свештенослужења.

Путници у московском метроу успели су да голим рукама нагну воз на једну страну како би спасили жену која је пала са перона.

Напустио је кућу у околини Тузле и са малолетним сином и језивом причом дошао у Београд. Побегао је од вехабија које су дошле по њега да га воде у рат, вероватно у Сирију.

Пуцањ у Зворнику пуцањ је у слободу Балкана, као што ће бити и оно што ће се наредних месеци догађати у Србији

Подсетивши да је за време рата учествовао у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“, „од планирања до терена“, Стипетић је рекао да је тадашњи председник Фрањо Туђман захтевао да акције буду солидно припремљене и брзо изведене, јер је, како је рекао, међународна политика постављала услове.

Свилајнац – Грађевински материјал и радови у грађевинарству у Србији ускоро ће бити упола јефтинији јер ће се од пепела из термоелектрана градити путеви, бране и насипи.

Међутим, Америка, у чијој ће се непосредној близини налазити космичка опрема, са подозрењем гледа на договор између Никарагве и Русије.

Шта нам је донео Холивуд и како су „девојачке вечери“, Дан заљубљених и „бејби шауер“ постали део наших модерних обичаја? У жељи да живимо као на великом платну, изгубили смо сопствени идентитет.

Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата.

Негде у даљине поглед ми се губи
неког у даљини моје срце љуби
пролази ми младост и у чежњ вене
далеко си драга, далеко од мене