Наше фудбалско првенство је донедавно било „незанимљиво”. За месец дана је постало врло „занимљиво”. У XX коло, 30. марта, Партизан је ушао с предношћу од 11 бодова у односу на Црвену звезду. Кад се 27. марта завршило XXV коло разлика се истопила на само два бода.

Због тога су „црно-бели” сменили тренера. Уместо Вермезовића су поставили Рашовића. Можда им то није била намера, али то може да се протумачи и као признање руководства да је погрешило што је на почетку прошле године отерало Станојевића. Јер, Рашовић је био његов помоћник. Партизан је тада имао незапамћену серију узастопних победа против Црвене звезде и 10 бодова више од ње на крају првог дела.

Сада, кад је Вермезовић проћердао готово све што је стекао Партизан је поступио исто као и Црвена звезда кад су кола почела да јој се сурвавају низбрдо. На Јанковићево место је постављен Португалац Са Пинто. И „црвено-бели” су се вратили у трку за првака из које су, реално, били већ отписани.

До међусобног окршаја предстоји још једно коло. Партизан иде у Крагујевац, који покушава да ухвати последње сламке за опстанак у лиги, а Црвена звезда дочекује Београд, који јој је јесенас два пута загорчао живот: узео јој је бодове на Карабурми, а као гост ју је избацио из Купа.

Пред „вечитим” ривалима су, дакле, супарници против који неће бити лако. Међутим, Партизан и Звезда су, ипак, фаворити и неће да буде никакво чудо ако победе.

Али, ко се сећа када су они надиграли супарнике, па освојили бодове? Чак и када су победе оствариване убедљивим резултатима не само што и није имало шта да се запамти од игре, него је њиховим присталицама поприлично бивало хладно око срца.

Од како је „најважније да смо данас победили” Партизан, а поготово Црвена звезда, бивши не само европски првак, него и клуб међу десет најуспешнијих у Купу шампиона, играју споредне улоге, неки пут чак и „без текста”, у међународним „копродукцијама”.

Успеси у домаћем такмичењу, поготово напролеће, кад нема очитог упоређивања с тим где су наши клубови, а где страни, олакшају лажну наду о повратку на путеве старе славе. И онда, преко лета, следе отрежњења кад наиђу „шамроци”, „нафтани”, „вадуци”…

Када је преузео Звезду Просинечки је нанизао осам узастопних победа у првенству. Под његовим вођством „црвено-бели” су у пролеће 2011. савладали Смедерево (1:0), Инђију (3:1), Јагодину на њеном терену (2:0), БСК (4:1), Јавор у Ивањици (2:0), Чукарички (4:0) и Металац као гости (5:1).

Када је летос дошао Јанковић уместо њега почетак му је био исто тако успешан. Победе су остварене у Новом Пазару (2:1), код куће против нишког Радничког (3:2), у Крагујевцу (3:0), Кули (1:0), у Београду против Смедерева (3:1) и у Ивањици (2:1). У међувремену је у Купу Раднички савладан и у Нишу (2:1), а против Бордоа их је трептај ока делио од уласка у Лигу Европе (0:0 у Београду и пораз од 3:2 у Француској).

Са Пинто такође има задивљујући низ победа: крагуејвачки Раднички (2:0), Хајдук (3:0), у Смедереву (1:0), Спартак (4:1), у Борчи (1:0), Доњи Срем (1:0) и у Јагодини (3:2). Али, ако његови играчи спавају на то уво буђење може да буде, као и раније, сурово. Они јесу побеђивали, али уз понеки наговештај ту и тамо, те успехе нису оправдали и добром игром. А крчаг иде на воду док се не разбије.

Партизан се дуго уљуљкивао таквим победама. Ми, укључујући и новинаре, у нашем фудбалу имамо лош обичај да оцењујемо на основу коначног резултата, јер само се то рачуна. То је тачно, али због тога углавном заборавимо као да је неважно да је игра била без идеје, да је противник у том и том минуту могао да да гол и питање какав би потом био ток утакмице.

Због тога, чак и кад је очевидно да нешто не штима у игри наши тренери то не виде док не уследе неуспеси. И онда, кад се крчаг разбије, вода почне да улази у уши. У таквој ситуацији је била Звезда, а из такве сада покушава да се извуче Партизан.

„Црно-бели” су већ пет година прваци државе. Али, не види се да је њихов ниво игре подигнут. „Црвено-бели” већ годину и по имају на окупу садашњу екипу (уз неке изузетке), али ни ту се, ни у игри појединаца, ни у игри екипе, не запажа неки изразит напредак.

Оба тима сада имају нове тренере, који ваде кестење из ватре. Видећемо колико су они кадри да оплемене игру својих тимова, а и колико клубови могу да им помогну у томе.