„Знам да постоје групе које непрекидно агитују против Цркве“, рекао је владика Иринеј на трибини „Држава – Црква – секуларна и верска толеранција“ у Прес клубу Танјуга.

Владика је подсетио и да је Црква јасно изнела свој став о Космету: „Али, Свети синод је формулисао свој став који ће нешто значити за вернике, јавно мњење, и нема претензију да он одлучује. Одлучују они који су за то изабрани.“

С друге стране, додао је, постоје епископи и други представници Цркве који „итекако имају своје ставове“, попут владике захумско-херцеговачког Григорија, који је у недељу, гостујући у Утиску недеље, изнео свој став.

„Црква има право и дужност да износи своје ставове када је реч о општим питањима егзистенције, здравља, друштву и општем добру – не као делилац мишљења – али један поглед на опште вредности живота, на смисао, на оно што даје дугорочно визију и наду, то је Цркви не само право, него и дужност“, рекао је.

По његовом мишљењу, појам мешања Цркве у државна питања апсурдан је у моделу у којем функционише СПЦ, а то је модел европске демократске цркве – слободна црква у слободном друштву.

„Наравно да Црква не може претендовати на то да она доноси политичке одлуке или да влада. Да посматра политичаре или државне институције као своје инструменте, то би било наметање псеудотеократског модела, који није прихватљив ни са становишта државе, ни са становишта Цркве“, додао је.

С друге стране, како је рекао, ни покушај ућуткивања Цркве око важних питања, у име политичке ингеренције који би довео државу у положај да се насилнички поставља према Цркви, није добар, рекао је владика.

Владика је указао да притом није могуће спречити разне спекулације на начин како то чине поједини медији, групације и појединци.

„Спекулације не могу бити спречене, јасно је да су они из државног врха који су реаговали на став цркве признали да су реаговали емотивно и исхитрено. Постоји разлика у приступу решавања проблема и то није ништа ново. Став Синода, с друге стране, изнет је јавно и одговорно“, навео је владика и констатовао да није реално на основу тога закључивати да између Цркве и државе постоји сукоб.

СПЦ не организује протесте, али ни не брани учешће
Званична тела Српске православне цркве неће учествовати ни у каквом организовању демонстрација поводом потписивања бриселског споразума Београда и Приштине, али неће ни забрањивати било чије учешће, изјавио је владика Иринеј.

Према његовим речима, они који ће бити на тим демонстрацијама већином „спадају у Цркву“ и ако желе да демонстрирају – СПЦ се у то неће мешати.

„Црква не располазе оним подацима са којима располажу државне структуре, али црква има поглед који иде дубоко у прошлост и будућност, па слободно бих рекао и у вечност. Тако да је она имала веома озбиљног разлога да упозори на то што би могло да се дешава у будухности на Косову и Метохији“, казао је владика Иринеј и додао да ставови Цркве не представљају ставове политичких опција, нити покушај преузимања државних ингеренција.

Синод, како је казао, својим саопштењем о Косову није имао намеру да ствара сметњу или препреке државним органима да одлучују према својој савести и одговорности, већ је намера била да се укаже на перспективу дугорочну коју треба имати у виду.

„Ми смо покушали да помогнемо, а како ће ко то тумачити – то не зависи од нас“, рекао је владика и додао: „Морамо уважавати искуство и извући оно што је најбоље. Став цркве је изречен по савести, без зле примесе, понајмање у служби неких политичких опција, иако је тога било у медијима, па се ишло чак дотле да су медији писали да су нам саопштење писали неки страначки лидери…. А нису… Ја сам га написао од прве до последње речи“.

Канцеларија у Немачкој, а „џамахирија“ у Србији
Иринеј се осврнуо на пример Немачке где, како каже, постоји посебна канцеларија у којој се о свим значајнијим питањима црква и држава консултују.

„Ако би таква пракса била уведена у Србији, то би овде звали ‘џамахирија'“, оценио је.

Владика истиче да „Црква има своје методе и ту нема насиља мржње“, већ је „битно сведочење“.

„Одрицати се права на договор о Косову је акт безумља и одсуство основа демократичности“, сматра владика Иринеј и додаје да на тако нешто нико нема право.

По његовим речима, у протеклим вековима нико из Цркве није напустио своју дужност на Космету, иако су неки тамо изгубили и живот. Владика је као пример навео манастир Девич из кога, како је навео, нико нема намеру да оде, иако километрима око њега живи искључиво албанско становништво.

„Сви у цркви се питамо ко слуша наш глас, али сматрамо и да ко то не жели – не мора да нас слуша, али ми на тај глас имамо право“, казао је владика.

Решење трагичније за Албанце, него за Србе
Иринеј је рекао да би требало мислити и на будућност и да се стога оправдано поставља питање шта ће се десити, ако једног дана страни војници оду са Космета.

Он је поновио да је Црква по својој најдубљој савести изнела свој поглед на један трновит проблем, који је назвао „најтежим тренутком од Косовског боја“.

„Наша је дужност да дамо хришћанско сведочење које није против Албанаца. Напротив, то што су изабрали Албанци је трагичније за њих него за нас дугорочно … Ја њих жалим не мање него што жалим свој народ и своје вернике“, рекао је владика Иринеј.

Он је указао на то да треба покушати разумети, како је рекао, наш однос према реалности и не преводити га у политику партија и идеологија.