Прочитај ми чланак
(Blic)
У сектору приватног обезбеђења у Србији тренутно ради између 25.000 и 60.000 људи.
Они су запослени у некој од око 3.000 регистрованих фирми које се баве приватним обезбеђењем и располажу са око 47.000 комада оружја.
Кликните за увећање (+)
Раније сам се бавио физичким обезбеђењем лица и објеката, али ми то због разних људи и мутних типова више није посао. Београд је у том смислу постао Тексас.
Међу полицајцима који се баве тим послом заиста има много поштених момака који то раде за 40.000 месечно, док остали користе значку како би се дружили са криминалцима и били њихови телохранитељи – прича некадашњи власник агенције за приватно обезбеђење.
Ово су, нажалост, само незваничне процене које су се наводиле приликом израде Закона о приватном обезбеђењу који је тренутно у скупштинској процедури. Он ће коначно регулисати овај посао кроз који се годишње окрене незванично око 150 милиона евра.
– У јавности се често манипулише с тим колико се оружја налази у сектору приватног обезбеђења. Тај број јесте био већи, али се у међувремену смањио на око 12.000.
Многе фирме одјавиле су своје оружје, чему је допринело и плаћање пореза на оружје, а све је присутније и коришћење видео-обезбеђења, што је додатно утицало на смањење количине оружја у легалном поседу.
Такође, у нашем сектору се више не користе аутоматске пушке, већ само пиштољи – наводи председник Удружења за приватно обезбеђење Ђорђе Вучинић.
Када је реч о профилу оних који се баве приватним обезбеђењем, уврежено мишљење је да се у највећем броју случајева ради о бившим, али и садашњим припадницима војске или полиције.
– У фирми за послове приватног обезбеђења коју ја водим, међу запосленима има највише 10 одсто оних који су некада радили за војску или полицију. Због незапослености, велики број људи са високом стручном спремом је приморан да се бави овим послом, упркос зарадама које су на ивици егзистенције – каже Вучинић.
Изгласавање Закона о приватном обезбеђењу који у целој Европи, осим Албанији, недостаје још једино нашој земљи.
