Град мора под хитно прекинути уговор са Бус Плусом и преузети контролу над Градским саобраћајним предузећем.
Који је нови систем који прописује Бус Плус? Која је сврха новог система? Какве су услуге које пружа ГПС? Шта грађани добијају новим системом? Колико ГСП губи на „шверц“ путника, а колико на турског власника. Како се наплаћују услуге превоза откада је приватник преузео фирму, а како док је била државна? Какви су системи у свету? Шта даље радити?

Да подсетимо, овај систем који код нас носи име Бус Плус израдила је турска фирма Kenkart Global Elektronik Limited Sirketi (у даљем тексту Кенткарт) из Цариграда. Иза целог пројекта Бус Плус стоји конзорцијум фирми „Друштво за маркетинг и услуге д. о.о Apex Solution Technology”, „Предузеће за услуге, трговину и инжењеринг д.о.о. Lanus“ (у даљем тексту Апекс и Ланус) и Кенткарт. Целу инфраструктуру су преузели од ГСП-а са све возним парком који је био у власништву државе и града Београда а изграђен од стране грађана.

Шта је то што је ново Бус Плус увео?
У саопштењу које је достављено медијима представљан је нови систем који жели да спроведе Бус Плус систем. Систем се састоји у следећем:

– У превозима који возе у 1. зони улаз је могућ на предња и задња врата у зглобним аутобусима и трамвајима, док се у обичним аутобусима улази се на предња врата а излази на задња врата;

– На свим окретницама улаз је само на предња врата а излази се на сва остала. Ово правило важи и за 1. и за 2. зону;

– У превозима који возе у 2. зони улази се на предња врата док се на последња врата излази.

– Казна за непоштовање овог правила је 75. 000 динара.

Циљ овог система који уводи Бус Плус, како наводе на свом сајту, има за циљ да створи боље услове за путнике који плаћају и очитавају возне карте. Овде се поставља логично питање: како ће овакав накарадни систем да побољша услове вожње путника? Овај систем, наиме, не доноси никаква побољшања у квалитету превоза путника већ ствара само проблеме.

Први проблем који се јавља је обележавање врата. Намера новог система је да обележи сва врата црвеним и зеленим бојама на којима пише улаз и излаз како би се путници лакше сналазили. Ово уноси велику забуну и нелогичност јер се на одређеним станицима мења систем уласка у аутобус.

Други проблем који се јавља јесте кофузија људи који у свакодневном лудилу данашњег живота морају да воде рачуна на која врата улазе, поготово се овај проблем јавља код старијих људи који се још увек нису снашли ни са чипованим картама и ел. системом Бус Плуса.

Трећи проблем који се јавља код овог система је гужва која се јавља на станицама при уласку и исласку из аутобуса.

Четврти проблем и један од најозбиљнијег је гужва која се ствара у самом аутобусу, нпр. уколико је аутобус скроз пун тешко је захтевати од путника да се пробија кроз гужву до обележених врата за излаз.

Пети проблем је квалитет превоза путника, наиме ако се тражи одређени принципи понашања путника потребно је путницима обезбедити и посебан квалитет удобности при вожњи као и редовније линије.

Шести проблем је финансијске природе, наиме казна за улазак на погрешна врата износи 75. 000 динара, ако се узме у обзир да је изазивање удеса од 10. 000 до 40. 000 динара, да је изазивање удеса кроз пролаз на црвено до 50. 000, висина ове казне коју наплаћује Бус Плус, а под патронатом комуналне полиције коју обезбеђује град, је чиста пљачка.

Такође, водећи људи Бус Плуса наводе компаративне примере успешности овог система у светским метрополама као што је Чикаго и слични градови. Заговорници овог система су превидели једну ствар, а то је да све ове метрополе имају метро, тако да су им аутобуси скоро увек празни и нема гужве. Исто тако цене карата у тим градовима су далеко ниже од овдашњих. Дакле, нови систем око уређења улазака и излазака на одређена врата у аутобусу доноси само проблеме а ниједно решење.

Већи проблем који је настао у овом таласу измена режима Бус Плус система је наплата карата. Фирма Апекс и Ланус су решиле да повећају наплату карата у јавном превозу, пошто је констатовано да је губитак због превоза путника који не плаћају карте 50%, односно око 40 милиона евра на годишњем нивоу. Уведена је ванредна контрола на неким станицама на најфреквентнијим линијама како би се наплаћивале карте и спречило „шверцовање“ путника. У свему овоме учествује и комунална полиција. Потпуно је нелогично да комунална полиција учествује у наплати карата за приватну фирму. Поред свега овога 8,5% профита од продаје карата одлази турској фирми Кенткарт.

Скандалозна је и најава Бус Плуса да ће укинути линије у којима нема довољно оних који плаћају карту. Дакле фирма која је без динара уложеног у ГСП добила целокупну инфраструктуру, постала је довољно бахата да хоће и да укида линије. Највећи проблем је што је цена карата нереална чак и у односу на карте у метрополама на које се они позивају, гомила нелогичности који носи овај систем, попут одсуства социјалне солидарности према најугроженијим суграђанима.

Шта даље?
Град мора под хитно прекинути уговор са Бус Плусом, преузети поново контролу над ГСП-ом. Ако се већ плаћа превоз и нема средстава у буџету да се обезбеди бесплатан превоз, онда бар да се новац слива у буџет државе која ће га употребити у побољшање самих аутобуса, као и повећање линија.

Што се тиче електронског система наплате карата, он има смисла једино ако се употребни принцип да се карте наплаћују сразмерно путу који се пређе. Држава мора да омогући веће олакшице социјално најугроженијим и вишедетним породицама.

Двери ће се залагати за прекид овог уговора и враћање власништва јавног превоза граду.

(Двери, Немања Недељковић)

Само ради подсећања кога финасирају Београђани:
Ко стоји иза Кенткарт Глобала – фирме која је основала српску фирму Apex Solutions Technology d.o.o. чији је заступник Вељко Влаховић, менаџер Бус плус-а?

Оснивач и главни извршни директор Kentkart Globalа је турски држављанин, албанског порекла, тихи донатор шиптарских сециониста за време рата 1999године, Ахмет Емир Басмачи (Ahmet Emir Basmaci).

Он је то исто и за фирме Basmaci Construction и Basel Electronics које послују у оквиру групације Basmaci Group.

Ахмет Емир Басмачи је ожењен и има двоје деце. Завршио „Аустријску средњу школу Светог Ђорђа“ у Цариграду и Босфорски универзитет где је 1983. добио диплому „бизнис администрација“. До мастерса у истој области дошао је на Истанбулском универзитету 1987. године.

Члан је цариградског Ротари клуба.

Ознаке: Бус плус, Градско саобраћајно предузеће, крађа грађана Србије