У овом тренутку у затворима се налази укупно 10.228 осуђених и притворених лица, али тај број и даље представља проблем у функционисању система, па је држава предвидела низ стратешких мера и активности за његово решавање.

У Србији постоји 35 установа за извршење кривичних санкција (од којих су шест на Косову и Метохији), али с обзиром на проблем пренасељености затвора, посебно оних затвореног типа, држава је започела изградњу два нова затвора у Панчеву и Крагујевцу и предузела друге стратешке мере за решавање тог проблема.

Средствима која су одобрена кредитом Развојне банке Савета Европе, Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде и државне управе гради затвор у Панчеву за смештај 500 лица лишених слободе и Крагујевцу за смештај 400 лица.

Планирани рок завршетака обе установе је до 2016. године, наводи се поред осталог у преглогу Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Србији од 2013. до 2020, који је објављен на сајту Министраства.

Тај документ предвиђа и ширу примену алтернативних мера и санкција којима би на дугорочном плану били решени проблеми пренасељености и обезбеђени услови смештаја у складу са европским стандардима.

Проблем преоптерећености смештајних капацитета, настао је као последица сталног пораста броја притворених и осуђених лица у Србији посебно у последњој деценији.

Укупан број осуђеника је према подацима за 31. децембар 2012. био 6.958, а та бројка се константно мења с обзиром на примену амнестије, али и примање нових осуденика на одслужење казни.

Према подацима Управе казне од 40 година затвора у Србији служи 70 осуђеника, казне између 20 и 40 година затвора служи 79, а највећи број осуђеника издржава казну затвора између три до пет година.

У заводским установама за малолетнике налази се 239 штићеника, од којих је 217 у Васпитно поправном дому за малолетнике у Крушевцу, у Казнено поправном заводу у Ваљеву 22 су осуђена на казну малолетничког затвора, док се 19 малолетника налази у притворским јединицама затвора.

У српским затворима налази се 399 жена, што је нижа стопа у односу на целокупну популацију и у односу на земље Европске уније.

Максимални капацитет казнено поправних установа у Србији процењује се на око 9.000, а највећи проблем пренасељености је у затвореним одељењима затвора у којима казне служе махом осуђеници на казне од једне до десет година затвора.

Анализе Управе, такође, показују да највећи број осуђеника служи казне за тешке крађе, крађе и прикривање -1648 односно 23,68 одсто, затим злоупотребу дрога -1474 или 21,18 одсто, разбојништво – 988, око 14,20 одсто, убиство и покушај убиства – 824, 11,84 одсто…

Међутим, Управа најављује увођење посебних програма у затворском третману којима ће се отклањати узроци зависности и вршити боља контрола агресивног понашања, којима би се створили предуслови за нижи степен ризика и омогућавање разврставања осуђеног у повољнији третман и прелазак у полуотворено одељење затвора.

За последњих 10 година, број притвореника се од 2003. године са 1.739 осуђеника повећао на 2.478 на крају 2012.

Проценат притворених је био 22 одсто од укупног броја лица лишених слободе крајем марта 2005. године, да би половином 2010. достигао 30 одсто, а крајем 2012. године, пао на 24,7 одсто.

Проблем за адекватан смештај притворених лица представља велика осцилација у њиховом броју, али Управа сматра да ће доношење новог Законика о кривичном поступку, шира примена мера које су алтернатива притвору – кућни притвор или јемство, као и начело опортунитета довести до смањења одређених мера притвора, односно само у неопходним случајевима и у краћем трајању.

Стратегијом за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Србији у периоду од 2010. до 2015. године и Акциони план Владе Србије предвиђене су мере и активности за решавање тог проблема.

То су шире примене алтернативних мера и санкција и развој повереничке службе, интензивнија примена условног и превременог отпуста са издржавања казне затвора, проширење смештајних капацитета и побољшање услова у затворима, побољшање стручних капацитета у Управи, успостављање надлежности судије за извршење кривичних санкција, увођење јединственог информационог система и амнестија.

Један број мера прописаних Стратегијом, већ је инкорпориран у нове законске текстове и створени су предуслови за ефикаснију примену алтернативних видова кажњавања, условног отпуста, а донет је и Закон о амнестији.

Поред тога проширени су и смештајни капацитети изградњом новог завода затвореног типа са посебним обезбеђењем у Падинској скели за смештај 450 осуђеника, направљено је још 180 места у Окружном затвору у Београду, а врше се и бројна мања улагања у оквиру система.