Прочитај ми чланак
(Блиц)
Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима упутило је Министарству правде писмо у ком тражи да се спречи дискриминација.
– Много више од мизерне суме за одштету жртве погађа дискриминација. Разлика у износима може да се чита и као идеолошка пристрасност јер највећи број голооточана чине комунисти – кажу у Удружењу. Правилником није предвиђено ни да се обештете особе осуђене на тежак принудни рад, често до смрти, и губитак грађанских права.
– Затвореници на принудном раду треба да добију већа обештећења. На пример у Хрватској основна сума је 1.100 динара по дану – каже Славко Марјанов из овог удружења.
Историчар Срђан Цветковић објашњава да је јавности најпознатија тортура према голооточанима, али да су у неким другим затворима људи били мучени на исти начин.
– По злу чувена је била „Жута кућа” у Старој Градишки. И у редовним затворима до 1953. ситуација је била ужасна. У КП дому Митровица било је свакодневне физичке тортуре, а затвореници су спавали на голом бетону без грејања, у просторијама где је пре рата било десетак затвореника, а 1949. их је било око 200 – каже Цветковић.
Он напомиње да су власти слале политичке затворенике на принудни рад, на пример на исушивање мочвара у Лоњском пољу и у руднике Трепча и Бор, где су радили најтеже послове често до смрти, а били су и физички мучени.
– Већи део робије провео сам у издвојеном објекту Трепча на температури преко 45 степени, због чега је често долазило до болести и смрти. У истражном затвору у Београду није прошло дана без батина – наводи Божидар Стојић (86), који је одслужио седам година робије јер је био члан омладинског демократског удружења „Плава трака”.
Мехо Омеровић, члан Комисије за рехабилитационо обештећење, каже да су се руководили тиме да су на Голом отоку људи били изложени системској тортури и обећава да ће већ на првој седници сви политички затвореници добити исти третман.
