Наслони главу на моје раме

Наслони главу на моје раме
опрости, за ријечи сам неспреман.
Јер увијек кад су за плес бирале даме
никад нисам био изабран.

Наслони главу на моје раме
допусти да шутњом ти испричам.
Како тужно је кад иза таме
мислиш да си свијету сувишан.

Осјећам да си и ти немирна
као срна гоњена преко снијега дубока.
Иза мога рамена склони се од ловаца
с оба ока склопљена.
Иза мога рамена склони се од ловаца
с оба ока склопљена.

Ознаке: балада, Видео, Наслони главу на моје раме, романса, Србија, тоше проески