Прочитај ми чланак
(Србин.инфо)
Актуелна национална рекордерка републике Србије у дисциплини снаге и добитница бројних златних медаља у Олимпијском дизању тегова, Марина Анатољевна Ивковић, у интервју за „Србин.инфо“ говори о љубави због које се доселила у Србију, спортским резултатима, исхрани и плановима за будућност.
Марина Анатољевна Ивковић рођена је у Доњецку у Украини 1968. године. По занимању је текстилни техничар, а данас је такмичарка у два спорта, у олимпиjском дизању тегова и дисциплинама снаге. У браку је 22 године са Драганом Ивковићем, и има двоје деце, Милоша и Димитрија.
Ове године, као круна досадашњих резултата, дошло је и учешће на првенству Европе за жене сениорке у такмичарској дисциплини бенч прес (bench-press), које је организовано у Бачкој Паланци. У категорији до 60 кг Марина је освојила прво место, златну медаљу и постала шампионка старог континета у дисициплини снаге.
Када сте први пут дошли у Србију и шта вас је привукло да останете да живите овде?
– Први пут сам дошла у Србију 1989. године на одмор код своје тетке. Тада сам упознала и свог садашњег супруга. Многе ствари су ме привукле да останем у Београду, али првенствено љубав према супругу. Поред тога, привукла ме је отвореност људи и менталитет сличан руском.
Када сте почели да се бавите дизањем тегова?
– Рекреативно сам почела 2006. године, а од 2009. активно учествујем у такмичењима.
Одакле љубав и инспирација да се бавите спортом и зашто баш дизање тегова?
– Још од основне школе сам се бавила лаком атлетиком, петобојем, у спортском атлетском стадиону „Доњецка“ на којем су тренирали и многи врхунски спортисти, укључујући и Сергеја Бубку. Претпостављам да се тада родила љубав према спорту. Наравно, постоји и задовољство које пружа изазов, када после напорних припрема успем да учиним нешто што раније нисам могла. А на избор да се бавим баш дизањем тегова је највише утицао мој старији син Милош, који је пре мене почео да тренира. Да се нисам одлучила за тегове, претпостављам да бих се бавила атлетиком, пре свега индивидуалним дисциплинама.
Колико пута недељно тренирате?
– Настојим да тренирам бар три пута недељно да бих покрила све групе мишића. Наравно, током припрема за такмичење морам да испуним квоту од бар пет тренинга недељно.
Колико пажње обраћате на исхрану?
– Моји тренери Миладин и Синиша имају став да „једем све што и иначе једем“. Углавном телесну тежину коригујем детаљима, попут дневне количине хлеба или тестенине. Акценат се ставља на „природној“ и калоријски јачој храни, али моја исхрана је сасвим нормална, свакодневна, без посебних супстанци попут протеина и сличног.
У Вашој спортској биографији пише да сте добитник бројних златних медаља. Колико сте их до сада освојили?
– Опростићете ми ако вам не одговорим на ово питање. Сматрам да број медаља није важан, много ми је важнији осећај личног достигнућа у борби са својим телом, док настојим да учиним нешто што раније нисам могла.
На који резултат сте посебно поносни?
– Не бих могла да издвојим ниједно такмичење, свако је посебно. Можда такмичење у триатлону у Нишу. Увек ми је задовољство да посетим тај град, колеге спортисте и сјајан роштиљ.
Какви су спортски планови за ову годину?
– Мислим да полако долази време да препустим своје место младима. У нашем клубу већ се формира млада екипа нових генерација такмичарки које ће увек имати моју подршку. Намеравам да се до краја године повучем из активног такмичења и посветим се култури и промоцији овог дивног спорта који нема заслужено место у Србији. Наравно, одржаваћу своју кондицију рекреативним тренинзима.
Шта бисте поручили онима који желе да се баве овим спортом?
– Свакако препоручујем људима да се баве било којим спортом, пре свега због здравља тела и духа. Дизање тегова је базичан спорт, он пружа основу за било које даље спортске активности. Људима који хоће да се баве овим спортом поручујем да увек буду упорни, дају све од себе и током тренинга и такмичења, али да не префорсирају своје тело, јер су ипак безбедност и здравље најважнији.
Повреде су у овом спорту врло тешке, болне и остављају значајне последице, зато будите опрезни. Сматрам и да не треба да се користе суплементи и супстанце попут креатина или стереоида. Ово је упућено нарочито младима, који желе да брзо достигну неки резултат. Добар тренинг и здрава исхрана ће их много даље одвести од суплемената и анаболика. Осим тога, поручујем и да током избачаја изнад главе пазе на браду, шипка је увек чвршћа – уз осмех поручује Марина.
Дениса Дејановић
