Ових дана, водиле су се бројне полемике око тога да ли је Србија добила датум за преговоре око уласка у ЕУ. И док се припадници актуелних власти, на сва звона хвалише добијањем датума, бивши председник, Борис Тадић и неки припадници опозиционих странака, говорили су да у томе нема никакве истине.

Тако су, неколико дана, многи градјани Србије, постављали питање – Коме веровати, али изјава Јелка Кацина:  Ја бих рекао да је Србија добила зелено светло, иако овде сви говоре да је добила датум. Ја о датуму не знам ништа, јер ће датум изабрати сама Србија следећим корацима којима ће показати колико је посвећена да са речи предје на дело, дала је адекватан одговор.

Да ли нас, и после свих испуњених услова, почевши од НАТО бомбардовања, смене Милошевића, који је имао за циљ да изгради једну самосталну и независну државу, преко изручења свих српских јунака и државника, у Хашку лакрдију, затим одвајања од Црне Горе, па све до актуелне предаје Косова и у најави, других српских територија (Санџак, РС…) Европска Унија уопште више жели?

Наравно да су приче о датуму, од стране актуелних власти, само још једна, у низу њихових шарених лажа, за насамарене и огорчене градјане Србије, који су им, незадовољни политиком ДС, као стожера претходне владе, дали подршку на прошлогодишњим изборима.

Или у преводу, наставља се политика, заснована на лажима, наставља се властодржачка похлепа. Нигде идеологије, нигде борбе за бољу будућност градјана, већ искључиво, што легендарна глумачка дива, Тања Бошковић, рече – борба за њихове алаве задњице.

Крадју на очи народа, заменила је само, прилично млака борба против корупције. Уз мртву привреду, наставља се запошљавање, али, искључиво, по партијској линији. Док, бројни стручњаци, и даље огорчено “проклињу” своје дипломе и стечена искуства, раде на бувљацима и уличним тезгама, грцају у дуговима, и ако их потера, побегну негде преко гране, на врло значајним местима имамо једну Гранд балерину, два естрадна менаџера, једног власника посластичарнице, људе без иједног дана радног стажа, са сумњивим дипломама, и сл. од којих су многи, по уласку у странку и ступању на дужност, одмах збринули чланове своје уже, а неки и шире родбине.

Западна политика јесте највеће зло за човечанство, из разлога што је освајачка. Но, ипак, мора се признати да је ЕУ, један уредјен систем, а да би био уредјен, у његовим оквирима, мора да постоји одредјена доза слоге и лојалности, због чега се, нажалост, намеће питање, да ли смо, уопште и достојни ње?

Ознаке: Борис Тадић, ЕУ, Игор Влаховић, корупција, Слободан Милошевић, Србија