(Новости)
ПОЛИТИКА „отворених врата“ помиње се у највећем броју порука које се последњих година из седишта Северноатлантског савеза готово редовно упућују Београду. Иако је декларација Народне скупштине о војној неутралности, заједно са сећањем на 78 дана бомбардовања 1999. године, најјача брана према чланству у овом, али и било ком другом војном савезу, Брисел редовно упућује сигнале да би и Србија могла да нађе своје место у овој алијанси.

И док је регион поодавно изабрао своју војну будућност, у Србији је, после пуне деценије размене вербалне ватре, прича о чланству у НАТО – утихнула. Политике неутралности утврђене још 2007. године Влада се чврсто држи, а и огромна већина странака дели исти став. Ипак, најљући противник чланства у овом савезу је народ, јер према последњим истраживања, готово 70 посто грађана не жели Србију у оквиру НАТО-а.

Упркос гласу народа, позив из Брисела недавно је поновио и први човек НАТО-а Андерс Фог Расмусен. Он је више-мање јасно поручио да је Србија добродошла у савез, уколико испуни критеријуме и услове за чланство.

– Врата НАТО-а отворена су за све европске демократије које деле наше вредности и које могу да допринесу евроатлантској безбедности – рекао је Расмусен. – Свака држава, међутим, мора сама да одлучи да ли ће да затражи чланство. Разумљиво је да је ово питање осетљиво у Србији, али само на њој је да одлучи какву врсту будућих односа жели.

Ознаке: добродишлица, НАТО, сигнали, Србија