(Блиц)
Европска комисија инсистира, што је поновљено и током јуче завршене посете Штефана Филеа Београду, да Србија пристане на одређивање квоте за увоз цигарета од 1625 тона годишње, а како би и убудуће хрватска ТДР могла на нашем тржишту да продаје цигарете уз царину од 15, а не 57 одсто колико су високе дажбине за увоз из ЕУ.
Према сазнањима „Блица“, као одређен уступак Србији је понуђена увећана квота за извоз шећера на тржиште Уније за 1.000 тона. Наш захтев био је да се та квота са садашњих 180.000 тона увећа на 220.000 тона, али за званични Брисел то није прихватљиво.
Српски преговарачи покушавају да, у разговорима са ЕУ, спрече увођење повластица за пласман хрватских цигарета на ово тржиште, чак је, да би се то спречило, омогућен повлашћен промет њихових месних прерађевина, сира и слично. Велики проблем за српске власти је, наиме, чињеница да у Србији ради велики број људи у дуванској индустрији, као и да су мултинационалне компаније у овај сектор уложиле чак 1,2 милијарду евра за последњих десет година.
– Евентуално увођење квоте не би важило искључиво за Хрватску, већ за ЕУ. Мултинационалне компаније које имају производњу у Србији могле би да користе ту квоту из својих фабрика у ЕУ. То би значило да ће део већ локализоване производње у нашој фабрици у Врању бити евентуално супституисан производњом у нашим фабрикама у ЕУ. За БАТ то апсолутно не представља проблем, јер имамо више фабрика и у ЕУ које имају вишак неискоришћених капацитета. Оно што се, ипак, поставља као питање јесте зашто бисмо као држава били принуђени да сада евентуално гасимо радна места у Србији, зарад очувања запослености у Хрватској, Румунији или Мађарској, коментарише за „Блиц“ Срђан Лазовић, директор за корпоративне послове БАТ-а.








