Прочитај ми чланак
(Новости)
Београд — Пекаре, дућани и играонице нису више делатности у којима може да се заради новац, пишу Новости.
А ако је судити по броју отворених радњи, профит је могуће остварити од тезге на пијаци, улагањем у кафиће, продавнице здраве хране, козметичке и фризерске салоне.
У првих пет месеци са списка Агенције за привредне регистре избрисано је око 1.300 угоститељских објеката, али је и око 1.500 отворено.
Милена Васић, шеф Дирекције за развој привредних друштава и предузетника у Националној агенцији за регионални развој, каже да, без обзира на кризу, и даље има људи који су спремни да преузму судбину у своје руке и започну бизнис.
„Још имамо динамику отварања предузећа, јер је већи број основаних од угашених. Отварају се салони лепоте, фирме за друмски превоз терета, агенције за консултантске услуге“, каже Васићева.
Код радњи је више угашених него основаних, али је важно да није замро процес отварања. Код оснивања су у пракси најдинамичнији мањи угоститељски објекти, односно кафићи. Они се највише оснивају, али се најчешће и затварају.
Васићева подсећа да су играонице у једном тренутку имале узлазан тренд, а онда је почело затварање, јер их је било превише.
„Фризери опстају ако је локација добра, али и они морају да воде рачуна о конкуренцији“, напомиње Васићева.
Млади се теже одлучују за приватни посао и више би волели да раде у државној, него у својој фирми, јер им то делује сигурније, пошто су свесни да је пословно окружење неповољно.
Криза се, према статистици, највише одразила на мале дућане. Са списка Агенције за привредне регистре у 2012. избрисано је 2.156 малих трговинских радњи које продају храну и пиће, а отворено само 1.357.
„Према подацима Републичког завода за статистику, у протекле четири године затворено је скоро 27 одсто трговинских радњи и предузећа“, каже Горан Ковачевић, потпредседник Удружења послодаваца Србије.
Ови облици трговине спадају и у оне који су се највише отварали, што показује велику несигурност у пословању. Додатну тешкоћу за оне који су остали у „легалном послу“ представља и чињеница што један број ових радњи није потпуно нестао, већ се промет робе из њих преселио у сиве токове, чиме се повећала нелојална конкуренција и даљи пад промета у легалним радњама.
