Прочитај ми чланак
(рувр.ру)
Српски суд је одлучио да руски државаљанин Илија Горјачев, којем се стављају на терет наводна тешка кривична дела у Русији, остаје до даљњег у Србији. Наиме, члан тима одбране, адвокат Дејан Ћасић је саопштио да је реч о битним повредама одредаба Закона о кривичном поступку, те и у неусклађености кривичних дела Кривичног закона Републике Србије и Кривичног закона Руске Федерације као и о неиспуњености процедуралних услова за његово изручење.
Врховни касациони суд Србије је вратио поступак првостепеном суду на поновно одлучивање уз смернице на који начин треба решити одређена процедурална питања. До поновне одлуке првостепеног суда, руски држављанин Илија Горјачев остаје у Србији.
Више о детаљима поступка смо разговарали са чланом тима одбране, адвокатом Дејаном Ћасићем:
Апелациони суд је донио одлуку у складу са жалбеним наводима бранилаца, односно укинуо је Решење Суда у Београду којим је било донето Решење којим се сматра да су испуњене претпоставке за екстрадицију. Апелациони суд је по нашој жалби дао одређене налоге Првостепеном суду које се у најкраћем могу свести на чињенице да је дошло до битних повреда одредаба кривичног поступка и то из неколико разлога.
Први од разлога је што је Апелациони суд навео по нашим жалбама, јесте чињеница да ми немамо, по ставу одбране члан 282. на који се позива руска страна, а то је организовање екстремистичке заједнице на основу злочина екстремистичке природе, а што је Виши суд поистоветио са чланом 346., односно организовање криминалне групе. Ми смо као одбрана сматрали да то није исто и Суд је рекао да се то мора подробно испитати. Истовремено је речено и за друга кривична дела, а то је разбојништво, које се само слично зове у руском и српском законодавству, а суштински није исто јер је други заштитни објекат. Трећа ствар је чињеница да је Виши суд упоредио кривично дело тешко убиство по нашем члану 105. са чланом руског закона, а то није исто. То чак није ни слично. Суд мора добро да образложи и да каже зашто сматра да се ради о истом члану. Друга ствар је та да је у Русији формално запрећена и даље смртна казна, за кривична дела која се Илији стављају на терет и Суд је практично дао налог Првостепеном суду да разјасни преко руских органа, да доставе објашњење да ли она само формално постоји, а иначе у пракси не, или је њу могуће и применити. У ситуацији гдје је могуће применити смртну казну, српска држава не би смела да изврши екстрадицију Илије у Русију.
Следећа ствар јесте чињеница на коју смо ми указивали, је та да нам је нејасно какав је то акт који се њему ставља на терет. Само формално у том преводу се наводи да је то нека оптужница. У суштини када се мало пажљивије погледа није реч о оптужници јер је то потписао генерал-мајор правосуђа. Ми код нас не познајемо војне чинове у тужилаштву, па није јасно да ли је то подигао неки војни тужилац или цивилно тужилаштво. Ту ће морати такође да се испита у овом поступку. Следећа ствар су, на шта смо ми указивали, су одређене грешке у преводу и недостављање правовремено документације на руском језику. По свим овим чињеницама, у најкраћем, питање је кажњивости, односно да ли постоје код нас та кривична дела за која се изручење Илије тражи. Друга чињеница јесте смртна казна, да ли постоји или не постоји у Русији, и ако постоји неће бити могућа његова екстрадиција Русији. И трећа ствар је тај оптужни акт и орган који води поступак, јер га ми не познајемо. И четврта ствар је превод документације. 
Оно што смо ми указивали је и то да је Суд применио Европску конвенцију, а не билатералну конвенцију и што је врло занимљиво, је то, што смо ми указивали да се ради о политичком кривичном делу, али суд се није упуштао у то расправљање и није рекао да смо у праву и да нисмо, него је рекао да би то требао бити предмет разматрања министра правде, односно хипотетички када би се дозволила екстрадиција Илије Горјачева коначну одлуку доноси министар правде. Министар правде би требао да да мишљење да ли се ради о политичком делу, али ни тада не би било могуће изручење иако би можда биле и формално испуњене претпоставке.
То је оно што је Апелациони суд као такав дао налог,односно да сада Виши суд поново размотри и одлучи и образложи своју одлуку. Ја не бих да прејудицирам ту одлуку.
