Прочитај ми чланак
„Не. Мислим да је Путинова подршка потребна Алпијеву више него било којој политичкој личности у Јерменији. Путин то схвата и покушава, тако да кажем, да прода по високој цени за Алијева, уопште за Азербејџан“ – тако је одговорио Киро Манојан, шеф јерменске канцеларије Armenian Cause из АРФ-а, из Јерменске револуционарне федерације – реагујући на опсервацију, да ли је, на основу показаног током посете председника РФ, могуће рећи да је Алијев био успешнији од Сержа Саргасиана, јер је добио подршку Путина.
„Приметили смо да су председници Јерменије увек имали благослов политичког руководства Русије, нису га ни крили, штавише, у време председничких избора у Јерменији, господин Макојан је рекао да је ово потврда чињенице да је председник Русије више обавезан Јерменији и јерменском народу, него Азербејџану и азербејџанском народу. Ово би требало посматрати као директно мешање да је овако нешто урадио нама. Мислим да би то имало више последице, мање резултате.“
На питање да ли је ова посета порука у смислу дешавања сукоба око Карабаха, Киро Манојан је одговорио:
“ Ја још увек не знам шта ће рећи или шта ће од реченог бити објављено, бар што се тиче Карабаха, или шта ће бити потписано. Мислим да они неће потписати било шта везано за Карабах. Али, по мом мишљењу, посета неће имати ефекта на исход сукоба око Карабаха. Мислим да РФ није вољна да се карабашки сукоб реши данас. РФ жели сама да има утицај на регион и посету треба посматрати у том оквиру, мада то није понашање које се очекује од стратешког савезника. Не постоји кршење законских одредби стратешког савеза, али као понашање, не очекује се. Међутим, ми од тога не треба да правимо трагедију.“
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Микрорем.
(Глас Русије)
Русија-Азербејџан: односи у успону
Испоруке нафте, ликвидација последица елементарних непогода, сарадња у области авијационог трагања и спасавања, хуманитарни програми, чак изградња моста. Такав је дневни ред преговора које је руски преседник водио у Бакуу са председником Азербејџана Илхамом Алијевом.
Јарко сунце, мада сами грађани Бакуа кажу да је лето прохладно – и стабла нара. Тако је дочекала руског председника резиденција председника Азербејџана Загулба. А уз то и Каспијско море које је у врели дан било као у лакој измаглици. Питања будућности Каспијског мора, каои питања сарадње земаља Каспијског региона била су једна од тема преговора. Према речима Владимира Путина, Русија је заинтересована за заједничко решавање проблема Каспијског региона:
Велику пажњу у току преговора смо поклонили решавању проблема развоја Каспијског региона. Заинтересовани смо за то да овај регион буде регион мира, сарадње. Овде је још много нерешених проблема: они се тичу питања безбедности, граница, очувања биодиверзитета Каспијског мора. Веома смо заинтересовани за то да се сва ова питања решавају узимајући у обзир све каспијске земље.
Данас у Азербејџану има преко 500 руских компанија. На пример, Лукојл разрађује и вади гас на налазишту у мору Шах-Дениз, а такође поседује мређу бензинских пумпи и складиште горива. О значају заједничког рата у пројектима разраде нафте и гаса говорио је Владимир Путин.
Русија и Азербејџан су велики међународни фактори у енергетици који остварују узајамно корисну сарадњу у том правцу. Обим посла је врло велики и има тенденцију проширивања. Освајају се нови правци и формати кооперације. Данас, као што знате, потписани су споразуми који имају перспективу на 15-20 година. Тако се поставља добра база за сарадњу годинама унапред.
Ништа мање значајна последњих година није срадња у финансијској сфери: на тржишту Азарбејџана активно раде руске банке ВТБ и Россељхозбанк, а прошле године овамо је дошла руска осигуравајућа компанија Соглсие. Азарбејџанско тржиште улази у састав приоритетних за руски Камаз, испоручује своја возила у АвтоВАЗ. Владимир Путин је истакао високи ниво међудржавних односа.
Код нас се заиста развијају односи узлазном линијом. Ми смо већ констатовали да без обзира на тешкоће светске економије, код нас расте робна размена: прошле године је скочила скоро за 50%. То је врло добар показатељ потенцијала наше сарадње.
Још један правац сарадње је образовање. Актуални председник Илхам Алијев је завршио Московски државни институт међународних односа. Данас у руским високошколским установама студира око 6000 студената из Азербејџана. А 2012. године отворена је филијала Московског државног универзитета Ломоносов у Бакуу. На хуманитарну сарадњу руски председник је акцентовао посебну пажњу.
Хтео бих да истакнем да у Азербејџану најпажљивије се односе према развоју руског језика, очувању образовања, заједничком раду у тој сфери: раде школе са руским језиком, ативно раде филијале руских универзитета. То је врло важно, зато што ствара базу за рад у свим другим правцима.
Тема хуманитарне сарадње ће бити у центру пажње Русије и Азербејџана убудуће: од 31. октобра до 1. новембра биће одржан Трећи међународни хуманитарни форум у Бакуу.
