Прочитај ми чланак
(Блиц)
Чудесан успех Емира Бекрића у финалу трке на 400 метара са препонама и освајање бронзане медаље на Светском првенству у атлетици, подсетио је на бројне спектакуларне завршнице после којих су се радовали српски спортисти. Стао је наш атлетичар раме уз раме са онима који су писали тренутке за исторју, а Блицспорт.рс је издвојио 10 најдраматичнијих.
1. Бекрићев финиш из снова
На последњих 80 до 100 метара пре краја трке на 400 метара са препонама, Емир Бекрић је био шести, а онда је кренуо попут фурије. Трчао је као да је почетак у питању и када је прешао циљну линију, у сузама схватио да се окитио бронзаном медаљом златног сјаја. Оставио је иза себе атлетске асове као једини Европљанин и најавио да би још дуго могао да доноси радост нацији.
2. Снежана Пајкић попут ветра до злата
Није Бекрић једини који је краљицу спортова промовисао на драматичан начин. Пошло је то за руком и Снежани Пајкић, када је 1990. на Европском првенству у Сплиту, као аутсајдерка, дотрчала до медаље на 1.500 метара после финиша за препричавање.
3. Тројка Саше Ђорђевића, први чин
Александар Саша Ђорђевић, један од најбољих плејмејкера које је ова земља имала, два пута је урадио нешто о чему сањају многи кошаркаши. Сваки клинац када ухвати наранџасту лопту на терену замишља себе у ситуацији како одлучује важну утакмицу и одбројава у себи, или наглас, оних 3, 2, 1 и звук сирене након ког „цепа“ мрежицу.
Управо то је урадио Сале Национале у дресу Партизана, када је црно-белима донео титулу првака Европе тројком у последњим моментима финала против Хувентуда (71:70), 1992. године у Истанбулу.
4. Тројка Саше Ђорђевића, други чин
Није Ђорђевић дуго чекао да понови оно што је урадио у Партизану, само је то успео у дресу репрезентације Југославије. Узео је лопту, претрчао скоро цео терен и у последњој секунди дао тројку за победу од 64:62 над Хрватском у четвртфиналу Еуробаскета 1997. године. Тај кош заувек је обележио дуеле са комшијама.
5. Кецманова тројка против Цибоне за анале
У финалу Фајнал-фора Јадранске лиге за сезону 2009/2010. мање од секунде делило је кошаркаше Цибоне од шампионског прстења. Када су већ почели да размишљају како подижу трофеј, Душан Кецман се побринуо да он ипак заврши у рукама играча Партизана и то како – тројком преко целог терена, на 0,6 секунди до краја за чудесан тријумф од 75:74! Тај потез тешко да ће неко поновити, али чар спорта је управо у томе – у креирању немогућих расплета.
6. Тео као Ђорђевић
Нешто слично за шта је мајстор био Сале Ђорђевић, урадио је и Милош Теодосић, за кога су многи сматрали да је његов наследник. На Светском првенству 2010. године у Турској Тео је преузео одговорност и преко Гарбахосе потопио Шпанију, тада прваке, тројком са осам метара за победу од 92:89 и пласман у полуфинале.
7. Финале Југославија – Аргентина и освајање светског злата
Светско првенство у кошарци 2002. играло се у Индијанаполису, Аргентина је седам минута пре краја водила 61:54, а онда су Бодирога и другови почели да топе минус. У последњим секундама, при резултату 75:75 Владе Дивац је промашио оба слободна бацања, а сјајна одбрана наше репрезентације зауставила је Мануа Ђинобилија у покушају да донесе злато Аргентини.
Уследио је продужетак, у ком је ривал постигао само два поена а чета Светислава Пешића се попела на трон света.
8. „Нема више времена за било шта… Вујовић, Вујовић, ево шанса… Гол! Људи, да ли је ово могуће, лудница шта је ово?“
Чувене реченица коментатора Младена Делића коју знају сви љубитељи фудбала потиче из 1983. године када је Љубомир Радановић у трећем минуту судијске надокнаде срушио репрезентацију Бугарске голом за 3:2 у квалификацијама за одлазак на Еуро у Француској.
9. Карасијев гол за историју и пут у Немачку 1974.
Десет година пре чувеног „Људи, да ли је ово могуће“, Станислав Караси се побринуо да уђе у историју. Југославији је била потребна победа од два гола разлике против Грчке, на семафору је стајало 3:2 и време је истицало, када је тада везиста Црвене звезде закуцао лопту у мрежу за велико славље и мајсторицу са Шпанијом, после које се наша репрезентација пласирала на Светско првенство 1974. у Немачкој.
10. Милановић за ватерполо титулу и пут до светског трона
И спортови на води су имали и те како драматичне завршнице, а један од најбољих ватерполиста свих времена Игор Милановић исписао је историју 1986. године. Голом у последњим тренуцима за 12:11 донео је Југославији титулу светског шампиона, у финалу против Италије.
