Прочитај ми чланак
Дејан Ристић, актуелни управник Народне библиотеке, биће нови министар културе у реконструсаној Влади Србије, сазнаје “Блиц” из извора блиских Српској напредној странци.
После низа састанака у протекле две недеље где је Ристић челницима СНС коначно је одлучено да баш он замени Братислава Петковића чији је рад на месту министра оцењен као разочаравајући деловања са места министра.
Дејан Ристић је јуче за “Блиц” рекао да још увек не може да коментарише своје евентуално именовање на место министра културе.
– Као озбиљан човек и професионалац поштујем процедуру државне администрације. Могу само да поручим да ћу, ако постанем министар, дати све од себе уз помоћ стручних и мотивисаних људи да унапредим културу и уметничко стварање у Србији – рекао је Ристић.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Како сазнајемо, за именовање Дејана Ристића на место министра културе посебно се заложио председник Србије Томислав Николић после неколико сусрета с њим на обележавањима државних јубилеја и културним манифестацијама…
Николић је колегама Ристића описао као озбиљног и образованог човека чији ње професионални ауторитет несумњив, и заложио се за његово именовање на место министра културе у врху СНС-а. Председник одбора за културу СНС-а драмски писац Радослав – Лале Павловић се није слагао са Николићевим предлогом иако је његов саветник за културу, јер је на састанцима главног одбора странке неколико пута упитао колеге зашто смо ишли на изборе када на место министра културе постављамо ванстраначку личност?
Павловићев предлог за министра културе био је Зоран Аврамовић, државни секретар у Министарству културе и проверени кадар СНС-а.
Реконструкција и већи буџет
Како сазнајемо, Дејан Ристић је челницима Српске напредне странке предложио тим сарадника и предочио свој програм који, између осталог, предвиђа што бржу реконструкцију важних институција културе у нашој земљи – Народног музеја и Музеја савремене уметности.
Такође, Дејан Ристић је тражио да се издвајања за културу повећају са садашњих 0,65 на један проценат укупног државног буџета на годишњем нивоу.
Биографија Дејана Ристића
Аутор и коаутор већег броја књига и научних радова међу којима:
Одузимање, девастација и нарушавање имовине СПЦ на подручју садашње епархије шумадијске
Обнова споменика ослободилачких ратова,
Србија и Холандија или о историјским сусретањима средишњег Балкана и Низоземља
Одјеци Балканског пакта у америчкој штампи са посебним освртом на извештавање часописа „The Time“,
Споменици културе из ратних периода – распрострањеност, форме и савремена валоризација, Меморијали ослободилачких ратова Србије,
Србија XIX века као предео Ламартиновог Оријента ,
Холандске војно-медицинске мисије у Србији током Балканских и Првог светског рата),
Усуд Карађорђеве Србије: Прича о српским Термопилима: битка на Чегру 1809
Учесник међународних научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Хагу, Тел Авиву, Братислави/Смоленицама, Прагу, Москви и др.
Превео дела проф. др Јана Кершоа „Хитлер – Хибрис; 1889–1936“ и „Хитлер – Немезис; 1936–1945“, као и Филипа К. Хитија „Творци арапске историје“ (као копреводилац).
Похађао специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста.
Посебну пажњу посветио истраживању Холокауста, као и његовој перцепцији у поратном периоду.
Члан Националне делегације Републике Србије при Радној групи за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања Холокауста. Дао кључни допринос пријему Републике Србије у пуноправно чланство ове међудржавне организације 2011. године за шта му је одато посебно признање од стране председавајућег, као и делегација САД, Израела, Холандије и др.
Иницијатор успостављања Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату (16. децембар).
Иницијатор и/или стручни консултант у реализацији више међународних научних скупова и изложби, попут Међународног научног скупа посвећеног обележавању 90. годишњице окончања Првог светског рата (Београд, 2008),
Међународног научног скупа посвећеног обележавању 65. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату (Београд, 2009),
изложби „Устави Кнежевине и Краљевине Србије“ (Крагујевац, Галерија Народног музеја, 2011), „Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије“ (Нови Сад, Галерија Матице српске, 2011),
„Српске заставе и барјаци из Првог светског рата“ (Ниш, Галерија Народног музеја, 2011),
„Српске владарске инсигније“ (Ваљево, Галерија Народног музеја, 2011), „Антифашизам – историјски избор : Србија 27. марта 1941.“ (Београд, Архив Србије, 2011),
Националне поставке Републике Србије „Војни меморијали и места страдања из Другог светског рата“ која је освојила прву награду на Међународној изложби „Меморијал 2011.“ (Москва, 2011), међународне изложбе поводом обележавања 75. годишњице избијања Шпанског грађанског рата „No pasaran!“ (Београд, Архив Србије, 2011)
међународне изложбе „Холокауст у Србији 1941–1944.“ (Београд, Музеј историје Југославије, 2012) организоване под покровитељством УНЕСКО и др.
Коаутор изложби „Петар Први – краљ-ратник“ (Топола, 2011) посвећене обележавању 90. годишњице смрти тог владара, као и „Сећајте се моји мене јер ме више нема“ (Београд, Историјски музеј Србије, 2011) посвећене обележавању 70 година од масовног злочина почињеног над цивилима у Крагујевцу у октобру 1941. године.
Пре именовања на место в.д. управника Народне библиотеке Србије, поред осталог, радио у Архиву Србије и Министарству рада и социјалне политике.
Говори енглески језик. Ожењен, отац двоје деце.
