БЕОГРАД-Нови роман Вука Драшковића „Тамо далеко” чудесни је спој историјских чињеница, које обухватају један век балканске голготе, и халуцинантних сновиђења главног јунака, у вечитој потрази за истином, правдом и смислом, истиче Љиљана Шоп. Роман је својеврсни наставак романа „Доктор Арон”, у којем је Вук Драшковић (1946), закорачио у свет фантастике и оностраног, у свет немогућег, а уствари могућег, у свет у којем хронолошко поимање времена не значи ништа. Драшковићев нови роман објавила је издавачка кућа „Лагуна”.

У роману „Тамо далеко” и немогуће је – могуће. Све што су данас снови, машта, подсвесно – сутра ће постати реалност?

-Цео 20. век Србије био је преокретање победе у слом, и реалности у кошмар, у којем и сада живимо. После два балканска, и Великог рата, рапорт историји био је овакав: једва смо преживели апокалипсу, али је из великих жртава Србије никла нова држава, четири пута пространија од предратне Краљевине Србије, а све водеће демократске државе света – наши су савезници и пријатељи.

Прогласили би лудим сваког онога ко би тада рекао, написао, сањао – да ће на крају века бити изгубљена оба балканска и Велики рат, да ће бити изгубљено и Косово, да ће Југославија бити убијена и расцепкана на бантустане, а да ће сви савезници Србије, с почетка 20. века, бити против Србије на крају 20. века. Нама се догодило немогуће, и живимо што је некада изгледало немогуће.

Главни јунак, у свом сну, не пристаје на садашњу реалност. Он види поновно уједињење Југославије. У његовом сновиђењу – то уједињење обавиће нека космичка сила. Ја верујем да ће се нешто слично десити, али да та сила која ће помирити народе бивше Југославије неће доћи из космоса, с планете Танталус, већ ће то бити Европска унија, њени закони. Та битка за будућност, за нову реалност, већ је у току.

Тукли смо се и међусобно, јер су нам биле различите капе на главама?

-Од победе комунистичке револуције, из 1945, вођен је непрекинути рат против твораца Југославије, из 1918. године. Српски народ је завађен на капе са звездама и капе са круном Србије и Југославије. Тај сукоб, а нарочито његов исход, довео је до нашег слома. Комунистичка Југославија осуђена је на смрт истог дана када је и проглашена, јер су у њене темеље уграђене две мине с одложеним паљењем: Титова императорска овлашћења и терор Комунистичке партије и њених тајних полиција. Када је Тито умро, и када је комунизам пао у Москви, Титова Југославија је остала без темеља, а Србија је пропустила историјску прилику да у данима пада Берлинског зида буде демократски Пијемонт нове Југославије, на темељима Југославије из 1918. године.

Који су то темељи?

-Темељи европске елите Краљевине Србије. После Првог светског рата, већ 1. новембра 1918, та елита објављује велики циљ који је многима изгледао немогућ, али је он претворен у стварност за мање од три године. Створена је веома функционална држава од Солуна до Алпа, у јединствени правни систем повезани су предратни правни системи Србије, Црне Горе, Турске, Италије и Аустроугарске, и то у вишестраначком систему, по европским демократским правилима, уз пуну толеранцију и једнакост свих народа и религија у тој великој држави.

Да ли је током транзиције све морало да се распрода у бесцење и народ доведе до просјачког штапа. По чијем налогу је то учињено?

-Транзицију су спроводили управо они који су бранили Србе и Србију у последњој деценији 20. века. Србе су свуда бранили као да су им Срби највећи душмани, а Србија им је била само патриотски плен. Србијом и данас влада систем вредности неокрзнутих комунистичких служби безбедности. То је коалиција петокраке и крста, алијанса комунистичких фанатика и „светосавски” поредак зилота и фундаменталиста, који проповедају да је Запад јеретички, да је тамо умро и Бог, а да су слобода и срећа на источној страни.

У једном од сна описујете како смо остали без Косова и Метохије: кепецу се учинило да може да победи џина, а онда је све изгубљено за коцкарским столом?

-Једини наш рат у историји који смо водили са циљем да он буде изгубљен – био је кепецов рулет 1999. против НАТО алијансе. Тада је Косово изгубљено, а наша додатна трагедија је у чињеници да се Србија присиљава, већ 14 година, да не признаје стварност, и да фикцију прихвата за стварност. Већ 14 година Србија слуша исто: никад Косово није било оволико наше – као сада када није наше, не могу нам отети Косово јер су га већ отели, вратимо се у средњи век, кукајмо за Косовом и чекајмо да пропадну Европа и Америка, као што су наши славни преци чекали да пропадне Турска. На крају 20. века, кућа нам је претворена у рушевину, а на почетку овог века у живи песак тоне и рушевина.

Нестале су и наше тапије, нема их ни на земљи ни у космосу?

-Нема небеске Србије, и никада је није ни било. Има само земаљске Србије, а да би она свој пораз преокренула у победу морамо прихватити пораз, не смемо продужавати непријатељство с победницима, морамо повести нову политику, и градити нову Србију, на новим темељима. Никада се Немачка не би опоравила да је наставила Хитлерову политику и лелекала над својим изгубљеним тапијама.

Све што нам се догађа – већ се догодило на планети Танталус. У нашим животима нема ничег оригиналног, све је копија, све је већ виђено?

-То каже један од јунака, који верује у судбину. Мени је ближи став да ђаволу, да злу, смета Бог, али да Бог не може без ђавола. А и Бог и ђаво су међу нама.

Догодине се навршава 100 година од почетка Првог светског рата. У току је озбиљна кампања Запада против Гаврила Принципа. Како то коментаришете?

-Скупо су коштали Србију и српски народ Принципови хици у Сарајеву, и њих нико, ни онда, није глорификовао као херојство. И Француска, и Британија, и Америка, стале су у Великом рату на страну Србије, а не сарајевског атентата. Данас се на сарајевски атентат гледа кроз дурбин Сребренице, и још толиких злочина, којима је оптерећена савест српског народа.

Шта ваше свевидеће „треће око” каже: каква ће и колика бити Србија када уђе у Европску унију?

-Оволика колика је и данас. Али, биће велика због тога што ће бити уређена као модерна европска држава, и што ће, опет, на просторима бивше Југославије – Србија бити оно што је била пре убиства Југославије.