(Србин.инфо)

Док нас државни врх Србије речима уверева да никада неће признати независно Косово, односно албанску окупацију Космета, дотле свакодне стижу вести да ипак Србија сарађује са властима у Приштини као да је Тачијева влада међународна призната од стране Србије.

Тако је и председник Србије Томислав Николић послао свог званичног изасланика судију Синишу Важића, да учествује за састанку Регионалне групе РЕКОМ (Регионална комисија  за утврђивање  чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права на подру чју некадашње СФРЈ) која је основана на инцијативу и НВО активискиње Наташе Кандић. Србију, осим Наташе Кандић, представљао ј ,као изасланик председника Србије и Синиша Важић.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

На том скупу је албански окупатор на Космету био представљан као међународно призната држава. Такозвана председница Косова, Атифета Јахјага, послала је свог изасланика, Селима Селимија, да представља Косово као независну државу признату од међународне заједнице. Присуство изасланика председника Србије, Томислава Николића, господина Синише Важића, само потврђује да државни врх Србије нема ништа против таквог представљања Тачијеве владе на међународним скуповима.

У наставку вам редакција Србин.инфо доставља оригинални докуменат скинут са званичне странице Регионалне комисија за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права на подру чју некадашње СФРЈ (РЕКОМ), који потврђује горе наведене тврдње:

Званична Регионална група за РЕКОМ одржала први састанак
У петак, 6.09.2013. у Загребу је одржан први састанак званичне Регионалне експертске групе за РЕКОМ, у саставу: проф. др Злата Ђурђевић, изасланица предсједника Хрватске; проф. др Соња Томовић-Шундић, изасланица предсједника Црне Горе; правни саветник Селим Селими, изасланик председнице Косова; доградоначелник Сарајева Аљоша Чампара, изасланик члана Предсједништва БиХ; официр за везу са Хашким трибуналом, Горан Михаљевић, изасланик члана Предсједништва БиХ, и судија Синиша Важић, изасланик председника Србије.
        
Испред Коалиције за РЕКОМ, на састанку су учествовали јавни заговарачи Иницијативе РЕКОМ: проф. др Здравко Гребо, позоришни и филмски редитељ Дино Мустафић, новинарка Џенана Каруп–Друшко (БиХ), проф. др Жарко Пуховски, Весна Тершелич, Свен Милекић (Хрватска), новинар Адриатик Келменди (Косово); Наташа Кандић (координаторка пројекта РЕКОМ, Србија); новинар Драгољуб Душко Вуковић (Црна Гора); новинар Игор Мекина (Словенија) и Мидхат Измирлија (члан Радне групе за Статут РЕКОМ-а, Коалиција за РЕКОМ).

Састанак је протекао у духу стручних припрема састанка који ће уследити крајем десетог месеца 2013. и бити посвећен детаљној правној анализи чланова Статута РЕКОМ-а који предлаже Коалиција за РЕКОМ.

Изасланици председника држава у региону и јавни заговарачи су се сложили да је Предлог Статута РЕКОМ-а, који је усвојила Коалиција за РЕКОМ 26.03.2011, полазни документ у изградњи минималног консензуса за расправу на званичном нивоу.

Јавни заговарачи Иницијативе РЕКОМ су предочили да Предлог Статута РЕКОМ-а одражава слику стања транзиционе правде, како су је оценили учесници троипогодишњег консултативног процеса у контексту ограничења кривичних суђења и последица рата – мртви, нестали и симболичке вредности за које су многи погинули, а које се данас мењају и распадају.

Званични изасланици за РЕКОМ су оценили да је Иницијатива РЕКОМ јединствена у међународном судском систему и тражењу мира, јер омогућује да више држава које су биле у сукобу заједнички нађу решење које ће признати и исправити ратне неправде.

Званични изасланици дали су пуну подршку члановима 13. и 14. Предлога Статута РЕКОМ-а који се односе на циљеве и задатке Комисије. Према њиховом мишљењу, постоје питања (као што су судбина несталих, репарације) која се не могу решити унутар једне државе. Регионална комисија је бољи оквир, има већи потенцијал, сматрају они. Посебно су истакли независност комисије коју омогућује њен регионални карактер, што је чини јачим инструментом у односу на локалне механизме у откривању истине о томе шта се догодило у прошлости.

Изасланици су указали да предмет озбиљне анализе треба да буде разграничење улоге комисије у односу на правосудна тела, и како потенцијал који нуди регионална комисија уклопити у специфичне националне државне механизме, који показују да правни нису довољни.

Изасланици председника држава позивају члана Председништва БиХ, Небојшу Радмановића, и председника Словеније Борута Пахора, да се придруже у изградњи званичног регионалног механизма за установљење чињеница о томе шта се догодило у ратовима на територији некадашње СФРЈ.

Члан 13 Предлога Статута РЕКОМ
Циљеви

Комисија има следеће циљеве:

(а)    да утврди чињенице о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права учињеним на територији некадашње СФРЈ у периоду од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године, политичким и друштвеним околностима које су утицале на чињење ових дела и последицама до којих су злочини и кршења права довели;

(б)    да призна неправде нанете жртвама, у циљу изградње културе солидарности и саосећања;

(ц)    да допринесе остваривању права жртава;

(д)    да допринесе да политичке елите и друштва у странама уговорницама прихвате чињенице о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права;

(е)    да допринесе расветљавању судбине несталих;

(ф)    да допринесе спречавању понављања ратних злочина и других тешких кршења људских права.

(г)    
 
Члан 14 Предлога Статута РЕКОМ
Задаци

Комисија има следеће задатке:

(а)    да прикупи податке о случајевима ратних злочина и других тешких кршења људских права, пружи њихов детаљан опис, прикаже обрасце кршења права и њихове последице;

(б)    да прикупи податке о судбини несталих и сарађује са надлежним телима која се у странама уговорницама баве потрагом за несталима;

(ц)    да изради пописе људских губитака у вези са ратом или другим обликом оружаног сукоба:

и.    цивила који су изгубили живот или нестали у вези са ратом или другим обликом оружаног сукоба; и
ии.    бораца који су изгубили живот или нестали у вези са ратом или другим обликом оружаног сукоба;

(д)    да прикупи податке о местима затварања у вези са ратом или другим обликом оружаног сукоба, о лицима која су противправно затварана, подвргавана мучењу и нечовечном поступању, и изради њихов свеобухватан попис уз заштиту идентитета када је то неопходно;

(е)    да истражи политичке и друштвене околности које су одлучујуће допринеле избијању ратова или других облика оружаног сукоба, као и чињењу ратних злочина и других тешких кршења људских права;

(ф)    да одржи јавна слушања жртава и других лица о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права;

(г)    да препоручи мере које се односе на спречавање понављања кршења људских права и на репарације за жртве; и

(х)    да изради, објави и представи завршни извештај на начин који ће омогућити да извештај допре до што ширег круга људи у државама на територији некадашње СФРЈ.

Ознаке: Атифета Јахајага, злочин, наташа кандић, реком, Томислав Николић