Прочитај ми чланак
(Бета)
Сто хиљада богатих који не плаћају порез на зараде и 600.000 радника, односно њихових послодаваца који раде на црно, биће такође мета Владе у оквиру пореских реформи. Како сазнаје “Блиц”, на удару ће бити естрада, инстант богаташи, али и бројни тајкуни који данас, бар званично, и не примају плату.
Поред екстрапореза на примања већа од 100.000 динара, измена пореских закона, према актуелној идеји, укључивала би и шест одсто запослених који зарађују и по неколико хиљада евра месечно, али избегавају било какво плаћање намета на плате. Овом мером у Немањиној 11 планирају да надоместе део мањка који би настао смањењем намета на зараде који плаћају послодавци, а висок дефицит, према актуелним предлозима, покушаће смањити и увођењем реда у сиву зону.
Извор “Блица” тврди да би се порез на зараде од богаташа и могао наплатити, али да очекивања од рада на црно нису велика.
– Око 60 одсто промета робе и услуга није опорезовано, а практично је тек петину сиве зоне могуће довести у ред. Велики број људи су шверцери на пијаци, само на Бувљаку у Панчеву се годишње прометује око 200 милиона евра робе. Истовремено је готово немогуће легализовати хаузмајсторе, студенте који дају часове по кућама и многе друге услуге – тврди наш извор из Владе Србије.
На потезу би требало да буду теренске инспекције. Могло би се очекивати забрана продаје готових производа на пијацама, текстила, електроматеријала, прехрамбених производа… Инспекције би могле да промене радно време, да раде ноћу када угоститељи углавном држе раднике на црно. Веће контроле биће и на грађевинама.
Председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић каже да су досадашњи резултати били слаби јер инспекције нису имале довољне капацитете, па их је било лако и подмитити. Зато је ова организација Влади Србије као кључ проблема предложила инспекције и то обједињене. Практично, пет до десет инспекција које би чиниле укупно тридесетак људи, проверававало би рад послодаваца. На тај начин, твди Рајић, корупција би била сведена на минимум, а резултати бољи.
Рада „на црно” има у свим гранама привреде, највише у грађевинарству, пољоприреди, трговини и угоститељству (скоро 15 одсто), те текстилној индустрији. Ако се узме средња процена – да у Србији има 600.000 оваквих радника, рачуница каже да држава на основу неплаћених доприноса губи 5,4 милијарде евра годишње.
