(Дојче веле)

У немачким медијима у фокусу је спор између Брисела и Загреба око изручења Јосипа Перковића. Штампа анализира поступке најновије чланице ЕУ и реакције европских званичника. Ово су само неки од коментара.

Офенбах пост (Офенбах): „Хрватска је требало то боље да зна. Та земља је већ протраћила шест година јер једног осумњиченог за ратне злочине није изручила Међународном суду у Хагу. ЕУ је зато скинула са дневног реда пријем Хрватске планиран за 2007. Шест година, у којима је Загреб упао у дубљу кризу него што би то можда био случај да је већ био члан европске породице. Сада влада поново покушава да заштити старе клике од међународног кривичног гоњења. Колико човек мора да буде наиван да би могао да поверује да ће Комисија и чланице ЕУ толерисати такве ствари? Хрватска влада и посланици који је у томе подржавају поново наносе штету сопственој земљи.“

„За бриселску управу Европске уније ово је посебно горка лекција. Тамо су се надали да ће бар са Хрватском све учинити како треба – након што су кажњени за великодушност испољену приликом пријема Румуније и Бугарске. Сада Хрватска поново доказује да је држава која се није истински суочила са својом прошлошћу и није разбила старе клике – далеко од нивоа потребног за пријем у Европску унију.“

Меркише одерцајтунг (Франкфурт на Одри): „Неки од нових чланова ЕУ тешко схватају да је клуб коме су приступили нешто више од Златног магарца. Потпуно је неприхватљиво то што Хрватска посебним законом штити од изручења круг особа који је у другим земљама ЕУ осумњичен за злочине, па и убиства. Још увек се догађа да бивши припадници војски или вође партизана у бившим југословенским републикама, који су пред Хашким судом оптужени за ратне злочине, у својим срединама бивају слављени као хероји чија је заштита питање националне части. ЕУ ће морати да буде упорна, па и да прети санкцијама ако буде потребно. Ни у ком случају не би смела да попусти.“

Зексише цајтунг (Дрезден): „Брисел не сме немо да посматра како неко покушава да изигра европско право. Друге државе би касније могле да се позивају на преседан – да би спровеле своје посебне националне интересе. Када хрватски шеф владе Зоран Милановић каже да не дозвољава да неће дозволити да се Хрватском брише под, онда је то израхз чудног разумевања сврхе и смисла ЕУ.“

Генерал анцајгер (Бон): „Врхушки ЕУ је био посебно стало да новог члана презентирају као примерног ђака. То није било само питање стила у једном тесниом политичком партнерству. То је могло да баци врло повољну светслост на менаџере ширења ЕУ на исток; могло је да узме ветар из једара критичарима, а кандидатима за ЕУ који су на листи чекања могло је да пошаље поруку: приступ није утопија – онај ко се заиста потруди, биће и награђен. Хрватска је требало да буде узор. Уместо тога, она је сад на путу да постане пример за застрашивање.“

Ознаке: Јосип Перковић, ЕУ, Немачка, Хрватска