Прочитај ми чланак

Хрвати Грцима отимају Хомера и Одисеја!

0

„Хрватска је одлучила да напише нову историју човечанства“, огорчено закључује угледни тршћански дневник „Пиколо“, последњи у низу медија с Апенина који је дигао глас против „кроатизације“ светске културне баштине. Нови бисер хрватских „истраживача“ је да су Хомер и Одисеј своје авантуре доживели баш у „лијепој њиховој“.

У хрватским књижарама се ових дана појавила књига путописца и новинара Јасена Боке „Траговима Одисеја“, у којој се изричито тврди да је најпознатији антички морепловац, митски Улис, краљ Итаке, пловио Јадранским морем и све своје велике авантуре доживео баш на данашњој хрватској обали. А не, као што остатак света мисли, око грчких острва, Сицилије и италијанске „чизме“.

То да се Италијани љуте на Хрвате због прекрајања историје, то и није толико ново. Нису им заборавили још ни „откриће“ да је Марко Поло, који је – према ретким доступним подацима – рођен у Венецији, у ствари потекао са Корчуле. А и Енглези су се љутнули када је неки Далматинац ископао да је легендарни краљ Артур у ствари рођен негде крај Макарске.

Али Одисеја им Италијани, изгледа, неће опростити. Ако је веровати надахнутом Јасену Боки, Улиса је од Пелопонеза ка Далмацији бацила јака бура, да би га докусурио југо. Две године је вредни Јасен истраживао Хомерове епове и дошао до непобитних, мада романсираних сазнања.

Тако је острво Огигија, на које се Одисеј искрцао и на којем је срео нимфу Калипсо, ћерку титана Океана – ону Калипсо која га је заводила и чинила срећним, мада никада није могла заиста да га усрећи – у ствари добри стари Мљет. Нашао је и сведоке, који су му потврдили да је пећина на југозападном делу острва баш Одисејева. А чаробница Кирка? Та она је, ако нисте знали, живела на Корчули.

Лотофаги, за које се основано сумњало да живе близу северне Африке, у хрватској су верзији настањивали предео око Омиша, где се Цетина улива у Јадран.

Еол, бог ветрова, живео је на острву Сушац, данас ненасељеном, Киклоп Полифем, који је појео Одисејеве пријатеље и заузврат остао без оног јединог ока, жртве је чекао на острву Шћедро, док су Сцила и Харибда, за које Италијани тврде да су код Месине, чудовишта са сталним пребивалиштем између Пељешца и Олиба.

Добро, мислите ви, могао је можда заиста Одисеј да путује и по Јадранском мору, зашто да не, али није ваљда нико толико луд да каже да је Улис био Далматинац? Сигурно је барем та његова Итака, до које је једва стигао, негде у Грчкој или Италији? Не – Пенелопа плете и чека изабраника свог срца на Малом Лошињу.- Остаје нам још само да пронађемо примерак „Одисеје“ написан глагољицом и да закључимо да је и Хомер био Хрват – закључује „Пиколо“. – Једино што се баш и не слаже је локација древне Троје. Проклет био Шлиман и његово ископавање.

Да ли је ико питао Далматинце да ли желе да се назову потомцима људождера, чудовишта, киклопа и фаталних нимфи које је опевао Хомер, није нам познато. Нити колики ће успех Јасен Боко пожњети својим уратком. Онај прошли, „На Путу свиле“, у којем прати трагове Марка Пола – још једног „Хрвата“ – био је бестселер, па се може очекивати да паралелна историја поново буде јако популарна.

Оно што се зна је да Одисеј, чак и ако буде проглашен за хрватског краља, неће бити једини са том титулом. Историчар Џон Метјуз прошле је године изашао са тезом да је краљ Артур заправо био римски војсковођа Луцијус Арторијус Кастус. А уважени Луцијус рођен је у Игранама, месту крај Макарске, чему би, наводно, у прилог требало да иде и име његове мајке – Играен. И не само да је митски краљ одрастао у Далмацији, него се тамо вратио и да вечно почива.

Ова се „иначица“ приче, како преносе хрватски медији, обилно користи у туристичке сврхе, па се Игране рекламирају као „родно место краља Артура“.У нешто ближој прошлости свет је освојио још један наводни Хрват. Марко Поло, први планетарни туриста, наводно је рођен на острву Корчула, где је отворен и музеј, у његовој (још наводнијој) родној кући. Део музеја посвећен је и поморској бици између Ђеновљана и Млечана, након које је Марко заробљен и у сужањству срео писца Пизана Рустикела, који је описао његова прикљученија.

Музеј је коштао 270.000 евра, а процене су да би годишње кроз њега могло да прође свих 20.000 туриста.

 

(Прес)