Бројни међународни званичници који су били на привременом раду на Косову као представници Европске уније или Уједињених нација, вратили су се и у јужној српској покрајини развили сопствени бизнис. Такво поступање постало је правило, а у њиховој сфери интересовања су различите делатности, од грађевине, преко нафте, до телекомуникација.
Управо због тога никога није изненадила вест да бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, која је имала кључну улогу у администрацији Била Клинтона и која се здушно залагала за независност, жели да послује на Косову. Њена компанија “Олбрајт груп” већ стоји иза једног од водећих мобилних оператера на територији КиМ “Ипко нета”, а сада жели да купи и пошту и телекомуникације Косова.
Пензионисани генерал америчке војске и командант НАТО током бомбардовања СРЈ Весли Кларк такође је заинтересован за улагање на Косову. Кларк, који руководи канадском енергетском корпорацијом “Енвидити”, затражио је од приштинских власти лиценцу за истраживање резерви угља од којих би се производила синтетичка нафта.
Симптоматично је да власти у Приштини, углавном без тендера и по скраћеној процедури, некадашњим међународним званичницима уступају кључне државне ресурсе. Такође, “у очи упада” и то што је реч о људима који су подржавали косовску независност, па остваривање њихових пословних амбиција доводи у сумњу мотиве због којих су се за то борили.
Сумња се и да Бернар Кушнер, први шеф мисије УН на Косову, има приватан бизнис у јужној покрајини.
И први командант Кфора британски генерал Мајкл Џексон вратио се на Косово после 12 година, али као представник “Кор менаџмент групе”. Сваке године у посету долази и бивши шеф верификационе мисије ОЕБС-а и албански лобиста Вилијам Вокер, као пријатељ такође.
– Америчке дипломате, и актуелне и бивше, на Косову су неприкосновене. Они се у физичком и правном смислу осећају заштићено на простору који није правно уређен. Зато њима и није у интересу да се на Косову уведу ред и закон. Таква ситуација све друге потенцијалне инвеститоре доводи у неравноправан положај – каже за “Блиц” доскорашњи државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић.
Још један од уносних послова за иностране званичнике је посао саветника. Бивши заменик шефа Унмика Стивен Шук био је саветник Хашима Тачија, а затим је почео да даје савете и партији Рамуша Харадинаја. За то прима огромну накнаду. И његов колега Џек Кови високо је позициониран у компанији “Бехтел” која на Косову и у Албанији гради аутопутеве.
То што није сређено питање власништва је главни разлог што се ресурси на Косову дају странцима будзашто, сматра политички аналитичар Душан Јањић. Он наводи као парадокс то да заговорницима независности не би ишло наруку да Србија призна Косово, јер им вакуум одговара у смислу остваривања финансијске добити.
– Не каже се џабе да је рат најбоља економија. Стране дипломате су много времена провеле на Косову и имају информације из прве руке. Користе све могућности које им се пружају – наводи Јањић.
Он каже и да су власти у Београду до сада грешиле што нису ушле на Косово и легитимисале се као потенцијални власник природних ресурса, већ су све владе тврдиле да би тај корак значио признање Косова.
Кристофер Дел најбоље прошао
Онај који је почео да убира плодове још у току мандата јесте амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел. Како је писао „Блиц“, Дел је био умешан у извоз шљаке из Трепче. Овим послом, али и омогућавањем појединим људима Хашима Тачија да узму део колача, заправо је обезбеђивао уносан бизнис за ћерку-фирму компаније коју поседује Медлин Олбрајт. Везан је и са америчком корпорацијом која учествује у градњи пута од Тиране до Мердара, од чега добија проценат. Аутопут граде америчка фирма „Бехтел“ и турски партнер „Енка“.
(Блиц)







