Прочитај ми чланак
„Дупли кључ“ за слушање телефона
Повучени први потези служби безбедности поводом препорука контролних органа. Више од 100 држављана Србије годишње се обрати заштитнику грађана због прислушкивања телефона.
Систем дуплог кључа, којим ће убудуће Безбедносно-информативна агенција откључавати телефонске разговоре и увиде у листинге грађана, потез је који ова служба примењује како би се више поштовала права грађана. То значи да нико у овој агенцији неће моћи да активира прислушкивање нечијег телефона на своју руку, већ само у садејству са особом која је овлашћена да ту меру одобри.
Овај принцип уведен је после указивања заштитника грађана Саше Јанковића и повереника за заштиту података о личности Родољуба Шабића, који већ дуго истичу бројне злоупотребе приликом примене мера прислушкивања и коришћења листинга разговора грађана.
За разлику од БИА и полиције, које су се одмах обавезале да ће водити рачуна о правима грађана, војне службе безбедности засад се не оглашавају. Омбудсман ће у наредних неколико месеци посетити Војнобезбедносну агенцију (ВБА), после чега се очекује да и она крене истим путем. А Војнообавештајна агенција је досад готово све препоруке контролних органа – одбила.
Без дозволе током надзора телефонских оператера откривено је да само један од четири оператера у Србији региструје контролу листинга. Њему је за годину дана поднето 4.000 захтева за увид у листинге, а више од половине било је противзаконито. У истом периоду, забележена су и 272.000 директна приступа базама података, без икакве дозволе.
– Принцип дуплог кључа, који уводи БИА подразумева да меру прислушкивања не може да активира само једна особа – објашњава за „Новости“ омбудсман Јанковић. – Прислушкивање ће бити могуће тек пошто особа задужена за централну евиденцију примене мера изда налог оператеру да примени меру.
Јанковић очекује да БИА настави са испуњавањем обавеза према контролним органима, али и да то чине и остале службе. Због сумње да су њихова права угрожена тиме што су их прислушкивале стране службе, полиција или војска, омбудсману се годишње обрати више од 100 грађана. Већина жалби, међутим, није утемељена, па буде покренуто тек десетак поступака контроле.
Без обзира на добру вољу у БИА да свој рад ставе у уставне и законске оквире, извесно је да Агенција неће моћи да испуни највећи део од 14 мера у овој области које су предложили омбудсман и повереник.
– Највећи део мера које је потребно донети ствар је других државних органа – каже повереник Шабић. – Очекујем зато и ангажовање министарстава правде, унутрашњих послова и одбране, Владе и Скупштине Србије. Јер, неопходно је донети нове или променити постојеће законе.
АГЕНЦИЈА СВЕ БЕЛЕЖИ
Омбудсман и повереник траже од државе да променама закона одреди који су конкретни судови надлежни да одлучују о захтевима полиције и агенција да се грађани прислушкују. На списку мера је и оснивање националне агенције која ће се бавити пресретањем комуникација, обезбеђивање бележења приступа телекомуникацијама…
(Новости)
