Прочитај ми чланак
Као у Балашевићевој песми о циркусу који одлази из града („Било је задовољство глупирати се за вас све ове године“), тако је фудбалска репрезентација Србије предвођена селектором Синишом МИхајловићем завршила такмичење у квалификацијама за Мундијал. Македонцима смо вратили с каматом за оно што су посвађали Банета и селектора!
Михајловић је, благодарећи расположеним играчима и солидној тактици, добио још један разлог да се копрца да остане на месту селектора, баш као и Томислав Караџић у председничкој фотељи.
Тај се спин о сазревању једне генерације и фантастичном раду Савеза, завртео одмах после београдске текме с Хрватима, да би се сада, после резултата последњег кола, претворио у озбиљно теоретисање како смо били „само“ три бода иза Хрватске, те да „само“ није требало да изгубимо у Загребу и ето нас у баражу.
А то што је голман Македоније Томе Пачовски на дан меча у Јагодини путовао аутомобилом из Белгије и, онако згрчен од пређених преко 1.600 километара за воланом, то је већ друга прича…
Елем, у то „само“ стала је криминална Михина поставка екипе на Максимиру, која се може назвати удруженим злочиначким подухватом на штету српског фудбала, кукавичка игра у Шкотској, бескрвни дебакл у Македонији, свађе, бахато понашање, изигравање диригента…
„Само три бода“, кажу. Није то само „само“, да знате…
Не треба Михајловић да гради култ репрезентације, као што ових дана говоре: тај култ постоји у сваком дечаку што ових дана по досадној јесењој киши трчкара за лоптом и замишља да је нови Деки или Сале Илић, у сваком од тих момака који на безначајној утакмици у Јагодини дају све од себе. Није им тај чип инсталирао момак из Борова. Не, њега је учитала ова земља, овај народ и наша историја, таква каква је. А ништа јој не фали.
И с Михом и без њега срце испод грба (из неког разлога, ФИФА и УЕФА даље инсистирају на грбовима Савеза, а не држава) куца барем за нијансу јаче и брже. Али без Михе је могло да куца и у Бразилу…
Једини већи циркус од останка Михајловића на клупи и Караџића на истој позицији – све и да нема аргумената, онај крунски, резултатски, није његов адут – био би долазак Драгана Марковића Палме на место првог човека Фудбалског савеза Србије. Да је то била озбиљна идеја, потврдили су ових дана у увертири утакмице са Македонцима многи медији.
Какав би то тек аветни мандат био! Можда би, ко зна, Палма обећао да ће у репрезентацију довести Митића, Беару, Бобека, Мошу и Тиркета, за селектора поставити Миљанића… Кад може Бетовен да му свира на увце, могу и они да играју за Србију, док све то мирно посматра Јованча пасући дрвеће изнад наших глава…
Само да овај наш фудбалски „Медрано“ не одлучи да од представе направи реалност, а да пајацима продужи уговор на неодређено време…
Марко Прелевић, уредник Недељника
(mozzartsport)
