Прочитај ми чланак
Срби су дочекали да на почетку 21. века немају државу. Ако је неко и био у заблуди да живи у уређеном друштву, претходних дана је могао лако да се увери у супротно.
Тројица јахача српске апокалипсе (Ивица Дачић, Александар Вучић, Томислав Николић) недавно су изјавили како наша земља нема непријатеље у свету. Отрежњење је стигло из Призрена, одакле је турски премијер Тајип Ердоган као ретко ко у новијој историји понизио Србију реченицом да је Косово његова друга држава… И ником ништа.
То што Турци сада и нескривено најављују стварање новог османског царства за премијера Ивицу Дачића је „недипломатска изјава Ердогана“, док наше министарство спољних послова улаже благи протест, тек ради реда.
Да је којим случајем обрнута ситуација, нема дилеме да би Анкара одмах повукла амбасадора из Београда, ову увреду изнела пред Уједињене нације, тражила извињење и повлачење скандалозне изјаве… Али шта друго очекивати од политичке елите, која и са земљама које су и створиле мафијашко-терористичку парадржаву Косово гаји „братске и партнерске“ односе.
Зато нема дилеме да ће Ердоган исту изјаву ускоро да понови и у Новом Пазару.
Други доказ да Србија данас није држава је мучко убиство полицајца Горана Ђорђевића, кога су колима прегазили шиптарски нарко дилери из Великог Трновца… И ником ништа. Да ли је Велики Трновац део Србије или не? Због чега српска полиција већ дуже време тамо не сме да уђе и разбуца шиптарски нарко картел? Да ли ће Ивица Дачић и Милорад Вељовић да дозволе да убиство Ђорђевића остане некажњено? У чијем интересу се толерише шиптарска нарко-мафија у Трновцу, где на улазу у село ни не постојини табла с именом на српском језику?
Неко ће рећи, па добро макар се Вучић бори против корупције. „До краја године ћемо испитати 24 спорне приватизације, које нам тражи Европска унија“, уз скупљене прсте је поручивао први потпредседник Владе. А ових дана, Милан Беко, актер добре већине тих спорних приватизација (Лука Београд, Ц маркет, Новости…), ужива заштиту највеће владајуће странке и њеног лидера и служи као средство за обрачун са социјалистима и Ивицом Дачићем.
По свему судећи, од хапшења тајкуна, одузимања њихове имовине и решавања пљачкашких приватизација такође нема ништа. Јер, да би се тако нешто извело, потребно је да Србија и буде држава, а не територија којој се и не знају границе и која има господара у Бриселу и Вашингтону. Јасно је да после Тачијевих избора ни самој Европи више неће бити важно да ли ће лажни Елиот Нес из Србије да истражи спорне приватизације или ће да амнестира и Мишковића и Бека и све остале пљачкаше Србије. Своју сврху постојања и најважнију улогу , ова власт ће одиграти већ 3. новембра. И ником ништа…
Алексеј Димитријевић
