Прочитај ми чланак
Неколико ствари чине природни гас једним од главних приоритета 21-ог века: његове резерве, развој инфраструктуре око ње, стално растућа индустрија, а пре свега питања заштите животне средине.
Значај гаса је у сталном порасту, а поседује тржишне и геополитичке структуре својствене само њему. Ако неконвенционалне облике производње природног гаса и најпре гас из шкриљаца додамо постојећој структури, изгледа да гас има значајан утицај на тржишта и геополитику.
Колико је широк геополитички значај технологије за енергетска тржишта у 21. веку?
Одговор који бисмо добили на ово питање у последњој четвртини 20. века био би на истој линији са сетом нових високих технологија које ће се развити, све до хладне фузије водоника, а они који ово учине успешно обезбедиће велику предност, не само у погледу трошкова, већ и у геополитичкој арени.
Када су 2000-те почеле , постало је јасно да ће за развој и имплементацију технолошке револуције ове врсте бити потребно најмање 50 година. Међутим, истовремено откривање нових резерви, развој и побољшања инфраструктуре, раст индустрије гаса, а изнад свега чинилац животне средине полако повећавају важност природног гаса у многим аспектима као приоритета за 21. век.
Најважнији партнер Европе у трговини природним гасом је тренутно Русија, а Иран није у стању да повећа своју продају гаса до значајног нивоа. Питање одређених стратешких иницијатива које ће обе ове земље користити у циљу јачања своје регионалне и глобалне позиције путем природног гаса није само важно за САД. То је такође приоритет за Турску која је и сусед обе земље, а такође има и стално растући обим трговине енергијом са њима. Руски Гаспром проширио је обим својих почетних иницијатива као добављачка компанија из Централне Азије на Блиски исток, Африку и Северну Америку.
Ово није само резултат Гаспромове корпоративне визије. То је истовремено подршка стратешким приоритетима Русије. А што се тражње тиче, Гаспром придаје стратешки значај заједничким пословима на европским тржиштима. Заиста, иако је било неких проблема, дошло је упадљивог пораста у степену залагања за заснивање ЕУ-руских односа на моделу интеграције кроз пораст продаје енергената. У истом периоду је Иран покушао да добије приступ светским тржиштима улагањем у развој своје инфраструктуре природног гаса, уз подршку свог ИГАТ (IGAT) пројекта. Могући ефекти овога су изузетно важни. Иран може поставити пројекте природног гаса и са Турском, и са Пакистаном, Индијом и Кином, има потенцијал за велики утицај на регионалне и глобалне политичке структуре.
Последице раста тражње
Цифре раста потражње за природним гасом су показатељ да се утицај наведених питања може повећати. Овај став потврђује и чињеница да је у 1990. глобална потражња за природним гасом била 2 039 милијарди кубних метара. До 2010, порасла је на 3 307 милијарди кубних метара, а уколико услови остану стабилни, порашће на 4 610 милијарди кубика до 2030.
Актуелни догађаји убрзавају начин на који природни гас постаје један од најтраженијих ресурса на тржишту. Најважније, лоби природног гаса је релативно ојачан, виз-а-ви лобија нуклеарне енергије у светлу акцидента нуклеарне електране Фукушима у марту 2011. У светлу глобалне финансијске кризе 2008, све већи број држава почиње да преиспитује трошкове субвенционисања обновљиве енергије. Коначно, природни гас, са својим високим стандардима везаним за опорезивање емисије угљеника (carbon pricing) и сигурности снабдевања, добија кредибилитет на тржишту и то је потпуно природан исход.
Проф Мерт Билгин, је шеф Одељења за политичке науке и међународне односе на Универзитету Бахчешир
Фронт добављача на тржишту природног гаса
Технолошке иновације доводе до наглог пораста у производњи природног гаса на неконвенционалан начин: гас из шкриљаца, метан из угља и смрзнути гас у време када потражња за гасом расте. Ово изгледа да има радикалне економске и геополитичке последице.
Упркос успоравања темпа у 2013, дошло је до позитивног тренда у учинку гаса из шкриљаца у последњих десет година, а ако се стопа раста одржи или чак и повећа, то ће имати свој економски и стратешки значај: (1) економски, сразмерно његовој способности да задовољи потражњу, и ;(2) стратешки, утолико што ће спречити да само неколико произвођача доминира тржиштем.
Економски и стратешки значај гаса из шкриљаца
Гледано у економском смислу, а под претпоставком да не постоји радикална промена у понуди и тражњи, повећана понуда гаса из шкриљаца ће створити флексибилност на тржишту течног природног гаса (LNG – liquid natural gas), али на дужи рок то ће генерисати притисак на услове уговора фаворизујући купца. Гледано у смислу геополитике, чини се могућим да ће повећање производње природног гаса неконвенционалним средствима, пре свега у Сједињеним Америчким Државама довести до значајних промена.
С тим у вези, требало би да Русија, вешта у коришћењу природног гаса као инструмента своје стратегије, ревидира своје калкулације, потражња за иранским гасом у Европи ће пасти, тако да би неке земље, нарочито Катар, навикле на претварање примања коју добијају од природног и течног гаса у инвестиције на међународној сцени и престижне иницијативе, могле сада размотрити своје позиционирање на тржишту.
Управо овај начин, повећаним снабдевањем гаса из шкриљаца добијеног неконвенционалном производњом довео је до флексибилнијег формирања цена на тржишту течног гаса као и код дугорочних уговора о снабдевању гасом, пре свега руског порекла. Поред ове чињенице, исправно је узети у обзир и 2008. годину у којој је финансијска криза имала негативан утицај на светско тржиште као један од основних разлога за ово стање. У том случају, ако оставимо по страни ефекат на спот тржиште, не би требало очекивати да ће повећање и смањење производње природног гаса имати радикалне последице краткорочно, већ да ће покренути дугорочнији узрочно-последични процес у области уговора који се односе на снабдевање гасом, у оној мери колико је уопште могуће правити пројекције, односно предвиђања.
Дугорочни ефекат на геополитику се мора одвојено проценити. Када додатни обим гаса генерисан неконвенционалном производњом достигне ниво који је довољан да се обезбеди диверсификација испорука гаса у Турску и земаље чланице Европске уније, земље које поседују велике резерве могу бити мање способне да користе природни гас као стратешки инструмент. Ова претпоставка подразумева да инвестиције, исто колико и трошкови производње, на тржишту електричне енергије не могу имати смисао независно од ситуације у конвенционалној производњи гаса. Зато се може очекивати да, иако стратешки приоритети великих произвођача као што је Русија укључују природни гас, се и они окрену на тржишта електричне енергије на основу других ресурса, осим гаса.
Где је ту Турска?
Дакле, у оквиру овог општег оквира, шта су вероватни добици и губици Турске? Одговор на ово питање треба тражити у аспектима, као што су природни гас и тржишта електричне енергије, намера Турске да јача капацитете за транзит природног гаса, и на крају турске сопствене резерве шкриљчаног гаса. Свако повећање производње, било путем конвенционалних или неконвенционалних средстава ће наравно ићи у корист Турске.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Руска странка
