На Косову и Метохији ће се 3. новембра одржати локални шиптарски окупаторски избори, које ће Приштина први пут од једностраног проглашења независности 2008. организовати на целој територији КиМ.
За ове изборе пријављене су 103 листе – 50 албанских, 31 српска, девет бошњачких, по три турске и црногорске, по две из редова ашкалијске и ромске заједнице, као и по једна горанска, египћанска и хрватска.
Ови избори су једна од обавеза из Бриселског споразума. Спроводе се у складу са косовским прописима, а на основу резултата гласања у недељу требало би да се формира будућа заједница српских општина. У њу би, како је најављено, требало да уђу већински српске општине на КиМ, које су у косовско законодавство ушле из Плана о надгледаној независности Мартија Ахтисарија, који је Скупштина Србије одбацила. Оно што се за сада зна, заједница општина биће део окупаторског шиптарског система локалне самоуправе, али још није јасно да ли ће и какве институционалне везе имати с Београдом.
Амбасадор Велике Британије у Приштини Јан Клиф изјавио је јуче да су локални избори кључ за пут и Србије и Косова ка ЕУ.
Клиф је у интервјуу за РТК рекао да је у интересу свих што већа излазност, због чега је посета Космету политичара и министара из Београда „врло важна“.
Сличне поруке јуче су стигле и из Немачке – из Бундестага, од посланичке групе демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, као и од шефа дипломатије Гвида Вестервелеа.
У Централној изборној комисији Косова јуче се није знало ко је надлежан да саопшти број грађана уписаних у бирачки списак. У медијима се спекулише да је на бирачком списку 600.000 бирача више него што их је било по косовском попису из 2011, који су косовски Срби бојкотовали. Још се не зна ни да ли је коначно решен проблем уписа прогнаних косовских Срба.
Носиоци више српских листа већ су упозорили да би српски гласови ван КиМ требало да „покрију“ слабу излазност на терену и евентуалан изборни неуспех главног фаворита власти у Београду – Грађанске иницијативе „Српска“.
Марко Ђурић, саветник председника Србије, упозорио је јуче да нико не може да очекује бланко подршку Србије резултатима локалних избора на КИМ уколико буде манипулација. Он тврди да „и даље постоји озбиљан проблем с бирачким списковима због покушаја Приштине да убаци фиктивне гласаче“.
Званични Београд неће бити једини који ће пратити шта се дешава на изборима. Штаб за бојкот избора Привремене скупштине АП КиМ саопштио је јуче да ће „на пристојној удаљености мирно посматрати и регистровати број гласача“ и „с великим бројем камера покрити свако бирачко место, чиме ће у потпуности забележити све инциденте и сваку нерегуларност“. Штаб се „унапред ограђује од сваког инцидента“, јер „као по правилу власт у Београду без иједног доказа за свако насиље оптужује оне политичке снаге које су против избора“.
После више одлагања, посета КиМ вицепремијера Александра Вучића пала је јуче, последњег дана кампање. Заједно с Вучићем, завршном скупу „Српске“ у Грачаници присуствовали су и шеф владине Канцеларије за КиМ и министар без портфеља Александар Вулин, који је на Косово пуштен тек пошто је доказано да је прошли пут дошао возом, као и министар правде Никола Селаковић, који је поручио, између осталог: „Ко није за ‘Српску’, није за Србију“. Они су, како јављају агенције, поздрављени аплаузима и повицима“Вучићу, Вулине – Србине“.
Вучић је позвао косовске Србе да буду одговорни према својој деци и својој будућности и да поштују државу Србију и изађу на изборе. Он их је замолио и „да буду мудрији“. „Да ратујемо нити можемо, нити хоћемо, наш је посао да у миру обезбедимо будућност за нашу децу“, поручио је Вучић, напомињући да се на изборима 3. новембра одлучује о стварању заједнице српских општина, за шта је потребно, како је рекао, најмање шест локалних самоуправа.
Он је истакао да се није држао „сценарија који му је наложила Приштина“, која његову посету сматра верском, па је уместо у манастир Грачаницу, прво отишао на митинг „Српске“. Вулин, као што је дан раније условио Хашим Тачи, није био у „униформи резервисте“, него у црном сакоу и сивој кошуљи.
(danas.rs)








