Прочитај ми чланак
Двојица имењака Караџића, Вуков и Марков, недавно се срела у Хашком суду
После 14 година, два Радована Караџића, Вуков и Марков, срели су се у Хашком суду, на процесу који се води против некадашњег вође босанских Срба. Његов имењак и некадашњи политички саветник са Пала, дошао је у својству сведока, нудећи, како каже, своју душу за истину о др Караџићу. Чврсти стисак руке и загрљај обележило је сусрет.
Далеко од хашког суда у Црној Гори, Радован Марков је због свог имењака, пролазио кроз необичне животне ситуације.
– На Жабљаку, после литургије на Преображење, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије обраћајући се верницима гласно је рекао: „Народе, ево међу нама Радована Караџића!“, мислећи, наравно, на мене.
Дотадашњи жагор одједном се претворио у мук, а стотине очију и погледа укрстило се тражећи Радована.
Врло брзо се ту нашло неколико полицајаца, спремних да крену у акцију.
Тек, када је окупљена маса увидела да је реч о шали, „просуо“ се смех – присећа се саговорник „Новости“.
– Одкако ме је позвао да сведочим, па све до момента када су ме водили дугим ходницима зграде Хашког суда, размишљао сам о томе шта ћу му прво рећи када га угледам. Кад су се последња врата тамнице отворила, скочио је хитро на ноге и срдачно ме поздравио. Одушевио сам се што је у добром физичком стању.
По широком осмеху, видео сам да није уплашен ни потиштен. Одушевио ме је оптимизмом, а посебно то што у његовим речима нема осуде за оне који му раде о глави – прича за „Новости“ Радован Марков Караџић.
Против др Караџића Вуковог, Хашки трибунал је подигао оптужницу 1995. године. Радован Марков Караџић чврсто верује да ће оптужница пасти, али се плаши да ће му ипак политички фактори пресудити.
– Дубоко је свестан те чињенице. Радован Вуков је потпуно миран. Једино што му недостоје су унучићи. Има их петоро од сина Саше и ћерке Соње. Рекао ми је да нема превише времена за читање, јер свакодневно проводи неколико сати прелиставајући разне материјале за одбрану. Доста и пише, можда неке нове књиге.
Интересује се за све што се дешава у Црној Гори, Србији и Републици Српској, у његовој родној Петњици. Чак ме и питао колика ми је пензија, а ја му рекао око бедних 200 евра. Брзо ми је одговорио: „Таман, колико и мојој Љиљи“ – препричава разговор наш саговорник.
Радује се др Краџић посетама. Поред супруге Љиље, навраћали су код њега у зграду суда, а не у затворску ћелију и многобројни сведоци. Нешто раније је долазио митрополит Амфилохије, сретао се и са Војиславом Шешељем.
– Радован верује у Бога. Исконски је верник, прави хришћанин. И у затворским условима слави свог заштитника Светог Архангела Михаила, чију икону чува у ћелији. Редовно пости – каже Радован Марков. – Иако смо се надали да ћемо се после дводневног испитивања у Трибуналу опет видети, суд нам ту жељу није испунио.
Наш саговорник каже да су му у Хагу нудили и обезбеђење, што је он ипак одбио.
– Плашили су се да ми неки Бошњак не науди. Рекао сам им да за то нема разлога, јер своје руке нисам окрвавио. Друга је прича била на суду када ме је веће „мушкетало“ свакојаким питањима. Издржао сам – поручује саговорник „Новости“.
(Вечерње новости)
