Текуће  рачуне на које грађани уплаћују хуманитарне прилоге може у банци да отвори било ко, а где новац са њих одлази не контролише нико. Ово би, у најкраћем, био резиме мини-истраживања које смо спровели после велике буке у јавности након смрти мале Тијане Огњановић.

Пошто је преминула чекајући трансплантацију срца у Америци, случај је стигао до тужилаштва које би требало да рашчивија да ли су и где нестале преостале прикупљене паре. Ако се испостави да су злоупотребљене, максимална запрећена казна за ову врсту преваре иде до деценије затвора.

Без обзира на исход, цела прича би, слажу се саговорници „Новости“, требало да буде опомена држави да промени законодавство и коначно установи неку контролу, јер је број превара из дана у дан све већи.

– Одавно упозоравамо на могућност злоупотреба хуманитарних донација, али до данас ништа није урађено – каже Вељко Дугалић, председник Удружења банака Србије. – Када неко отвори рачун на одређено име, банка више нема могућност да контролише где те паре иду. То је обичан текући рачун који неко може да затвори кад хоће и паре диже онолико пута и у које сврхе хоће.

Зато Удружење годинама предлаже да Министарство финансија донесе пропис по ком би то били наменски, а не обични текући рачуни, и да особа не може са њих по свом нахођењу да диже новац, већ само са приложеним фактурама.

– Због недостатка провере, компромитована је идеја хуманости – истиче Дугалић.

Колико је заиста идеја компромитована можда најбоље показује податак да је дијаспора некада била највећи учесник у хуманитарним акцијама, док је сада учешће, због неповерења, преполовила.

У Народној банци Србије објашњавају да је свака банка по Закону о платном промету обавезна да поштује тајност рачуна, а под тајношћу се сматрају подаци о стању и промету новца. Она те податке даје само по налогу суда, пореског или другог надлежног органа. У конкретном случају тужилаштву.

НБС је овлашћена само да врши контролу платног промета код банака, а контролу обављања платног промета код правних и физичких лица која обављају делатност, врши министарство надлежно за послове финансија. У преводу, ни НБС не може да контролише где иде новац прикупљен за хуманитарне сврхе.

– Приватни рачуни преко којих се прикупља новац грађана за нечије лечење у иностранству морали би да буду доступни јавности – каже повереник Родољуб Шабић, и додаје да би та обавеза требало да се претвори у законску.

– Где год се прикупља новац грађана, без обзира по ком основу, принципи морају да буду транспарентност и одговорност.

Он је истакао да му изгледа „неспорна морална обавеза“ да се новац који је остао на рачуну као непотрошен врати, да би неко други добио прилику да се лечи.

– Не треба спутавати хуманост, али држава мора да учини додатни напор да потребу за прикупљањем средстава грађана за нечије лечење у иностранству умањи. Један од начина је да формира фондове за те намене – каже Шабић.

Према Кривичном законику Србије, ако је новац намењен за добротворне сврхе коришћен у неке друге, то се третира као превара, али само ако надлежни органи то и докажу. Уколико је присвојена корист мања од 450.000 динара, казне су новчане или од пола године до пет година затвора. До милион и по динара казна је до осам година затвора, а преко милион и по – до 10.

Нема података колико људи је гоњено због „добротворних превара“, али лане су поднете 2.544 кривичне пијаве за различите преваре, а осуђено је 583 људи.

(Новости)

Ознаке: донације, контрола, Тијана Огњановић, уплата, хуманитарне акције