Контрола лета Србије и Црне Горе „СМАТСА“ годишње има 550.000 прелета, а са овом цифром спада у најбоље у региону, а поседује и своју Ваздухопловну академију где обучава младе за будући позив.

Сваког сата територију наше државе прелети око 60 авиона и у овај број спадају само комерцијални летови. Сваки од њих надзиру запослени у Контроли лета, који су сваког минута одговорни за стотине живота путника. Телеграф.рс  је био у посети “чуварима неба” и сазнао како се контролишу “велике птице”, колико је захтевно мотрити на њих и које предиспозиције су потребне за обављање овог одговорног посла.

Пре него што било који авион полети  мора да добија одређене инструкције од аеродромског контролора који пилоту даје информације шта ће урадити по полетању авиона, временски услови који ће бити у току самог лета као и дозволу за његово полетање. Када авион полети и постигне потребну висину његов надзор преузима сектор терминалне контроле летења који су формирани око аеродрома. Како  авион постепено повећава своју висину он мења и сектор под којим лети.

Ваздушни простор нашег региона састављен је од неколико целина које контролишу одређени контролори у зависности на којој висини се авион налази. Дозовољена граница у којој сектор може да прими је четрдесет авиона и како повећава своју висину тако се мења фреквенција над којом лети.

За једним сектором седе два контролора. Први је планерски контролор који ради на томе да цео пут током лета буде безбедан и својом контролом омогући да одређени авиони иде по плану који је раније направљен. Други је извршни контролор који се бави самим летењем авиона, односно он води авион од уласка до његовог изласка са територије над којом лети.

– Пре него што дође авион контрола добије цео план лета тога авиона (руту тога авиона, на којој висини је планирао да лети, које су му одреднице, тип авиона) све те податке ми добијамо путем система. Сви морамо да имамо исте системе који једни са другима могу да комуницирају у софтверском и технолошком смислу. Тако да ми аутоматски када авион долази добијемо податке за њега, то се прикаже контролору на екрану и након тога се успоставља комуникација са пилотом- истиче Наталија Аћимовић шеф обуке контроле летења.

Сваки пилот када улази на одређену територију неке државе мора да се јави контроли летења. Прво шта уради даје податке о својој висини и позицији на којој се налази, нако тога контролор му одговара да је уочен на радари и да му одобрава да лети над том територијом. После тога добија све остале податке које пилоту говоре на којој висини сме да лети, којом рутом да се креће, какви су временски услови и остале битне информације.

Прописано растојање између два авиона је триста метара за хоризонтално, док је дозвољена граница за вертикално растојање осам километара. Све испод тога сматра се инцидентом. Тако је 17. јуна мађарски контролор изазвао инцидент на самој граници са Србијом, када су летелице биле испод дозвољене норме. На срећом није било никаквих последица.

Максимално време које човек може да проведе за радаром је два сата. Након тога мора да има паузу од сат времена. Смена траје просечно осам сати, увек једни морају да мењају друге, али активно раде око пет сати. У смени има око тридесет пет људи заједно са целим особљем, док укупан број запослених контролора износи око двеста педесет људи.

По Уставу Републике Србије сваки контролор летења послом може да се бави до своје (65) године старости, али обично се након одређеног броја старости пребацује на позиције шефа смена.
Фото: сматса.рс

Контрола летења Србије и Црне Горе основана је 2003. уз заједничку сагласност држава. Србија има удела од 92 , док Црна Гора располаже са 8 процената. У својој недлежности има целу територију Србије и Црне Горе, као и део међународних вода Јадранског мора и 55 процената Босне и Херцеговине.

-Што се тиче безбедности ми смо последње три године проглашени другим најбезбеднијим небом у Европи. Имамо 550.000 прелета годишње, у те летове спадају само комерцијални саобраћај. Наша компанија представља најачу контролу лета у целом региону, као и по капацитету смо једни од најбољих. Многим авиокомпанијама је важно да рута летења буде што краћа и простор који прелећу да буде што цистији – истиче Бруно Генал, извршни директор Центра обласне контроле летења.

Поред овога “СМАТСА” има  своју Ваздухопловну академију , где обучава људе за посао контролора лета и пилота. Школовање се врши у Београду и Вршцу, а лиценце које стекну по завршетку учења признате су у целом свету и ово је једини посао за које није потребно држављанство.

Пут који сваки кандидат мора да прође састоји се од неколико фаза. Прва и основна је да се након објављеног конкурса у медијима кандидат пријави. Након тога мора да положи основне тестове који се базирају на знању енглеског језика, здравствене спремности и ПС тест.

После положених тестова, долази на финални интервју и ако испуни услове одлази на академију у Вршац где се наредних четири године обучава за контролора лет односно пилота. Од тренутка регрутовања до момента када кандидат заврши школовање и добије лиценцу траје око четири године некада и више.

Пример једне наставне вежбе, дошло је до прекида целог рачунарског система, од  помагала могу да користе само радар који им показује где се све креће авион. Они морају да у глави имају све податке за 15  авиона у то укључујући висину, брзину којом се авион креће, где планира да слети, под чијом флотом лети и још гомилу других податак. Грешка не може да им се догоди, све прорачуне морају да обављају ручно. Ко није спреман за овако нешто у наредној селекцију одмах испада.

Школовање контролора никада није завршено. Они се на сваких годину дана тестирају здравствено и усавршавају рад на новој технологији. Наравно енглески језик и нова технологија се стално унапређују и врло битна ствар је да грешке не сме да буде. Све ово изискује велику дозу одрицања и труда, али након неког времена све се исплати.

(telegraf.rs, Фото: сматса.рс, видео: Telegraf Najnovije Vesti)

Ознаке: Београд, контрола лета, путнички авиони, СМАТСА, Србија