Међународни скуп „Балкански ратови у светлу геополитике у 21. веку“, у организацији Центра за развој међународне сарадње и Амбасаде Руске федерације у Београду, одржава се поводом стогодишњице завршетка Балканских ратова. Циљ скупа је разматрање основе сукоба 1912. и 1913. године, и утицај ових догађаја на креирање предуслова за I светски рат.
Учесница Скупа, Руководилац центра за истраживање савремене балканске кризе, Јелена Јуријевна Гускова сматра да ”су сукоби 1912. и 1913. јако важни за анализу корена и боље разумевање савремених дешавања на Балкану и шире. Јер, упоређујући почетак 20. и почетак 21. века видимо стабилност неких држава и њихових политика према балканским земљама”.
Председник Центра за развој међународне сарадње др Стевица Деђански истиче да је сада прави моменат за организацију оваквог скупа зато што ”неке силе покушавају да прекроје историју и да оперу своју прошлост, пребацујући кривицу за нпр.Први светски рат на Србију. Oвакву ревизију историје не смемо да дозволимо”.
”Како би то рекао Винстон Черчил – политика данашњице није ништа друго него историја, историја у будућности, а историја је учитељица живота. Балкански ратови су прави пример за то, јер се из тог периода може извући све што је било и добро и лоше некад на Балкану. Први Балкански рат је синоним за слогу, док је други синоним за раздор. Ако схватимо та дешавања, доносићемо боље одлуке данас, и нећемо дозвољавати да нам неко други одлучује у нашој кући”, рекао је Извршни директор Центра, мр Драгомир Анђелковић.
Учесници Скупа апелују на јавност да се успротиви инструментализованим покушајима историјског ревизионизма, прекрајању историјске истине и злоупотреби Балканских ратова у сврху уских интереса и геополитичких стремљења.
Скупу су, поред поменутих, присуствовали и Амбасадор Руске федерације Александар Чепурин, геополитички аналитичари Др Јелена Јуријевна Гускова, др Предраг Николић, Др Драган Петровић, Гојко Рајичевић, Др Алексеј Тимофејев, др Благоја Марковски, Бранко Радун, помоћник министра културе Владе Републике Србије Драган Коларевић и други.
Србин.инфо:
После Балканских ратова ослобођенe су територије Македоније, Космета и Рашке. И док су Бугарска и Грчка задржале своје границе које су добиле Балканским ратовима, сто година после, Србији су одузете све новослобођени крајеви. Када је Србија изгубила Балканске ратове и зашто?
мр Драгомир Анђелковић:
– Србија је почела да губи балканске ратове када се определила за југословенски концепт. Уместо да решевамо српско национално питање, ушли смо у стварање заједничке државе са онима који су се против нас жестоко борили у рату и који су нас нису волели. Процес окончања пораза Србије у Балканским ратовима се завршио 1944. године, када нам је наметнут Титоистички модел решавања српског питања на Балкану – стварањем вештачких нација у српском националном корпусу. Тако да оно што нам се данас дешава су заправом коначни ударци против наших победа у Балканским ратовима са циљем да се са Србијом заврши онако како се хтело 1914. године на почетку Првог светског рата.
Србин.инфо:
Свесни смо нових ревизија историје када је у питању Први светски рат. Да ли оне имају циљ да православне словенске народе, који су изашли као победници у два светска рата, прогласи главним кривцима за све страшне догађаје из 20. века?
Др Јелена Јуријевна Гускова:
– Та ревизија историје је кренула одмах након што је Србији и српском народу сломљена кичма , када се распала Југославија. Прошле године је амбасада Русије у Србији направила научни скуп са темом: Парарела између суђења нацистима у Нирнбергу и Хашког трибунала. те смо констотовали да је у току ревизија историје Другог светског рата. Сада је Европи, а поготово Немачкој потребна ревизија по којој су за оба светска рата подјенако криве не само Немачка већ и Русија, односно СССР . Слично реагују и на Балканске ратове. Сатанизују српски народ као највећег кривца за Балканске ратове и Први светски рат. А то нема везе са историјом. Зато су битни овакви научни скупови на којима ће научници својим научним радовима оповргнути лажи и пропаганду. С обзиром на то да су у тој ревизији главне жртве Срби и Руси нама је зато потребан заједнички руско-српски научни рад.
Србин.инфо:
С обзиром на то да је у време Балканских ратова била изузетно јака пропаганда у западној јавности против Србије и српског народа, да ли су у то доба постојали кругови и у Русији који су такође на Србе гледали као на највеће кривце на Балкану?
Др Алексеј Тимофејев:
– Нажалост већи део извештаја Корнегијеве комисије, која је оптуживала Србе за злочине над муслиманским становништвом у новоослобођеним крајевима је написао Рус . То је био је човек који је избачен са Софијског универзитета због својих изразитих пролибералних схватања. У Русији су се у том тренутку сукобљавале две струје у јавном животу: патриотско државничко схватање руске државе, које је било изразито наклоњено Србији и либерно-прозападни поглед уређења државе који је у већој мери био оријентисан на Енглеску, Француску и САД. Ови другу кругови нису били наклоњени Србији. Иначе, човек који је за Карнегијеву комисију написао извештај о српским злочинима, је као главни организатор учествовао у Фебруарској револуцији и свргавању цара Николаја Другог.







