На слици: Британски комичари Сандерсон Џоунс (лево) и Пипа Еванс (десно) , оснивачи

Недељног Сабора, атеистичког обреда у рестаурираној цркви, након службе у северном Лондону.

Певање песама, тапшање, хвалоспеви о чину давања и друштвено-корисном раду – све оно што је присутно у свакој цркви – сада се и званично скућило у тзв. „атеистичким мега-црквама“, луцкастој идеји која се попут пожара шири западним светом.

Једна од последњих земаља која је дошла у контакт са овим трендом су Сједињене Државе и то кроз прегршт скупова на којима учествују они којима је заједничко то што не верују у постојање Божанске промисли која одлучује о судбини света. Слична дешавања се могу видети и у Аустралији и Канади. Све ово је пак почело у Уједињеном Краљевству јануара 2013-те када је двоје популарних комичара почело да тражи одушак за сопствена осећања по овом питању. 

Сандерсон Џоунс и Пипа Еванс су се тада упустили у подухват да сакупе стотине хиљада долара са циљем да помогну атеистима широм света да се узајамно повежу, чине добра дела и смеју се у атмосфери заједништва коју би свака црква понудила- изузимајући Бога. Асошијетед Прес је у недељу начинио извештај из Лос Анђелеса у коме се неколико стотина људи окупило да учини речено – на исти начин као што се то чинило ширењем покрета у Њујорку, Сан Дијегу, Нешвилу и другим местима.

Џоунс и Евансова су посветили целу ову комичну турнеју по УСА и Аустралији – под називом „40 дана, 40 ноћи“ – циљу сакупљања 800000 америчких долара и организовању сличних конгрегација широм земаљске кугле. До сада су напабирчили тек 50000 долара.

Можда је фактор изненађења у атеизму Џоунса и Евансове њихово одбијање да на крст разапну људе који верују у Бога. У суштини, ово двоје чине управо супротно. Џоунс се живо сећа концерта од пре шест година када је чуо Божићне песме и осетио да оне, нажалост, не поседују оно за чим он трага.

„ У њима је било толико тога што волим, штета што у суштини ове песме имају нешто у шта ја не верујем“, објашњава Џоунс својим „ученицима“. „Кад помислите на Цркву, у њој је врло мало лоших ствари. Ту је певање феноменалних песама, слушање занимљивих прича, размишљање оличном усавршавању и помагању другим људима. И све то се ради у заједници у којој постоје дивни односи. Који део овога вам се не би допао?“ На једном од лондонских скупова за РТ је изјавио следеће: „Мислим да само зато што не верујете у Бога, не значи да не желите да чујете занимљиве разговоре, размишљате како да од себе направите бољег човека, певате заједно са другима и на крају попијете с њима шољицу кафе.“ То је, у ствари, оно најбоље у Цркви, али без једине ствари која ми не прија, а то је њен религијски део.“

Иако је Недељни Сабор – како су га његови оснивачи крстили – место без божјег присуства и није званична верска институција, он одише правом религиозном атмосфером . Најпре улази Евансова праћена бендом који свира класичне рокерске хитове. „Не заустављај ме сад“ групе Квин је химна. Потом иде „обред“ који обухвата читање, дискусију, рефлексивне тренутке и активности усмерене ка ангажовању чланова да се међусобно упознају. Међутим , већи део обреда представља врло озбиљну мисију – ангажовање у друштвено-корисном раду и изради пројеката.

Попут праве Цркве, ту је и проповед. Међутим она је посвећена питањима која се односе на васиону и стварима попут квантне теорије и антиматерије, и све то у стилу зезанције.

У завршници бенд свира песму Стивија Вондера „Предрасуда“ и сви устају да певају.

„Недељни Сабор је безбожна конгрегација која слави живот. Наш мото: живи боље, помажи често, преиспитуј себе чешће. Наша мисија: помоћи сваком човеку да нађе и оствари свој пуни потенцијал. Наша визија: безбожни верски скуп у свакој вароши, граду или селу који га жели.“

Ово стоји на насловној страни портала организације основане у циљу промовисања атеистичких конгрегација Евансове и Џоунса. Од јануара 2013-те када је зачета у једној месној заједници источног Лондона, дошло се дотле да се медијима шаљу информације о плановима за развој и поврх свега, процене раста од 3,000 посто током неколико месеци рада овог покрета.

Према наводу Алтернета, Џоунс и Евансова су уверени да се свет суочава са „најбрже растућом црквом на свету“ . А тај навод се појавио пре него што је и започела ова монументална турнеја -кампања за сакупљање новца у убитачно комичном формату.

Иницијатива овог дуета није никакав виц јер је успон њиховог покрета коинцидирао са све бројнијим ставовима да има више атеиста у Америци него што се то раније мислило. Стога захтеви Форума о религији и јавном животу, након открића да је проценат атеиста – учесника у њиховој анкети порастао за пет посто током пет година, на двадесет посто. Ова група је потом класификована у категорије људи који сматрају себе „спиритуалистима“ или верницима – а који пак не припадају ниједној верској организацији.

У Британији четвртина анкетираних описује себе као особе које немају никакве верске ставове и та се група увећава за око 750 000 људи сваке године. У међувремену Хришћанство губи своје вернике невероватном брзином – више од пола милиона следбеника годишње. На основу ових резултата предвиђа се да ће број атеиста премашити број верника до 2030-те, како из Лондона извештава Поли Бојко, репортерка РТ.

„Учесници верских скупова су све старији. А ја мислим да се приближавамо стадијуму у ком постоји друга и трећа генерација људи који никада нису била у било каквој Цркви. Све више људи схвата да Црква нема значај, нарочито када црквени лидери изражавају личне ставове о правима жена и ЛГБТ популације а који су (потпуно) различити од оног што учесници верских скупова мисле“ рекао је Кит Портус Вуд, извршни директор Народног Секуларног Друштва.

„Свако место на ком овај покрет „пусти корење“ има сопствене разлоге који му омогућавају да процвета“, објаснио је Фил Цукерман, професор са Катедре секуларних студија на Пицер Колеџу у Клермону, САД.

„У САД постоји некакав осећај да ако нисте религиозни онда нисте ни патриота. Мислим да већина секуларних верника каже „Хеј, чекај мало. Ми смо милосрдни, ми смо добри људи, ми смо добри родитељи и исто тако добри грађани као и ви, и ми ћемо основати цркву да то докажемо … још увек су они у мањини али их већ сада има сасвим довољно.“

Наравно да постоје и контраши, чак и у логору атеиста. Неки од њих ни малчице не верују да је потребно основати покрет врло налик религиозном због нечег што указује на одсуство религиозног веровања. Други су песимистични по питању развоја покрета јер сматрају да за многе атеизам преставља сушту супротност заједништву.

Рој Спекчарт, извршни директор Америчке Хуманистичке Асоцијације, изјавио је за Алтернет да једини прави изазов за овај покрет види у томе што „је склон да превиди чињеницу да већина атеиста и хуманиста који га чине нису суштински заинтересовани да лично учествују у скуповима који се одигравају у верској атмосфери.“ Упркос олуји (очекиваног) скептицизма Недељни Сабор наставља да се развија великом брзином.

За Србин.инфо превела: Ксенија Поповић

Ознаке: атеисти, атеистичке цркве, веровања, покрети, САД