Прочитај ми чланак
Те ноћи ниједна од нас није била мамац. Чекали смо га сатима, а поглед нисмо склањали с тог језивог степеништа. Кад сам га угледала, заборавила сам на хладноћу, снег и промрзле ноге, већ само да не смем да га пустим да побегне, испричала је инспекторка Биљана Петров, која је прошле недеље извела спектакуларно хапшење серијског силоватеља са Мостарске петље Дејана Гојковића.
Лепа, витка и насмејана београдска инспекторка Биљана Петров више личи на модел престижних модних кућа него на неустрашиву полицајку која се свакодневно суочава са криминалцима. Грациозна дама из Трећег одељења београдске полиције била је прва која је озлоглашеном силоватељу ставила лисице на руке.
– Напади нису били константни због чега нам је у почетку било тешко да препознамо да се ради о серијском силоватељу. Знали смо да хапшење морамо испланирати детаљно и привести га из првог пута, у супротном знао би да га полиција тражи. Требало је да ми жене са одељења послужимо као мамац, али су нам планове променили снег и јак ветар. Распоредили смо се и сатима немо посматрали то степениште – сећа се инспекторка.
Силовао осам жена, од којих две малолетнице
Биљана Петров истиче да после хапшења силоватеља следи поновни трауматични период за све његове жртве, којих је у овом случају осам.
– Најпре је њихова сарадња неопходна полицији због препознавања, а потом ће их и суд позивати као сведоке. Иако све то јесте трауматично, поготово за две девојке коју се малолетне, искористила бих прилику да их охрабрим и поручим им да на тај начин помажу читавом друштву како би се улице што пре очистиле од оваквих напасника.
Припадници Трећег одељења знали су тачно где, када и на који начин се напади догађају. Поред жртава силоватељ би протрчао, а потом би их сачекивао на одморишту степеништа које води ка аутобуској станици на мосту Газела.
– Изненада је протрчао и зауставио се на одморишту. Инстинктивно сам знала: То је он! Потрчала сам преко коловоза Газеле, прескакала сам аутомобиле и бежала од камиона који су могли да ме прегазе. За мном су ишли колегиница и колега. Стигли смо га на трамвајској станици – прича Биљана Петров. – Нисам осећала страх, само жељу да га ухватим.
Пришла је силоватељу и затражила документа.
– Хладнокрвно ми је одговорио да је војни полицајац и да му није јасно о чему се ради. Питала сам га да ли је неколико секунди раније био на степеништу, а он је одговорио да није. Тада сам знала да је то наш човек и одмах сам осетила олакшање – наставља инспекторка Петров.
Суочен са троје инспектора, силоватељ није успео да избегне хапшење. Све је било јасно из признања ухапшеног у аутомобилу на путу до полицијске станице.
– Када смо се вратили у станицу, сви до једног смо скакали од среће. Шеф Драгиша Рамовић, који је све време био са нама током акције, честитао нам је на успеху. Тим који од 2010. ради на овом случају напокон је могао да одахне – завршава причу Биљана Петров.
(Блиц)
