Да ли ће жена да изнесе трудноћу и задржи дете, њено је право да одлучи. Закон у Србији дозвољава абортус, чак и када нема медицинских индикација за то. Међутим, да ли је оно морално или не, константно је вруће питање, а сада је поново отворено применом Закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља, који је ступио на снагу 27. новембра.

Овим Законом, по члану 5. држава захтева да сваки намерни прекид трудноће, као и мртворођена деца, подлежу обавезном пријављивању Републичком фонду за здравствено осигурање, с личним подацима труднице, односно породиље.

– Применом овог закона, држава прави национални регистар жена које су абортирале. То је кршење људских права, женских права и требало је бити више обазрив приликом његовог доношења – каже за „Новости“ народни посланик и председник Скупштинског одбора за здравство и породицу Душан Милисављевић. – Већ сам приликом нацрта овог закона указао на задирање у приватност жена, али су у РФЗО образложили да су њима ти подаци потребни због финансијске конструкције. Он се пита да ли је могуће да новац буде разлог да се задире у приватност жена, али додаје да верује да грешка није направљена из зле намере, већ из немара. – Боље да се прави регистар педофила или силоватеља него национални регистар жена које су абортирале и тиме буду стављене на стуб срама – наводи Милисављевић.

Он је у Скупштини Србије рекао да не зна чему би служио такав регистар, поготово национални регистар и подсетио да је Српска православна црква недавно покретала тему о погрешности абортуса.

– СПЦ је покретала тему о погрешности абортуса и мислим да је то улазак у приватност жене и приватност одлучивања о прављењу породице. Не желим да повезујем једно са другим, али ако је то нешто плански, могу да кажем да смо ми против таквог националног регистра жена које су абортирале – поручио је Милисављевић.

Такође, Законом је предвиђено да је здравствена установа, у којој је породиља родила мртво дете дужна да одмах по порођају о томе обавести Републички фонд.

У том случају породиља има право на здравствену заштиту у периоду од три месеца после порођаја.

У Републичком фонду за здравствено осигурање рекли су за наш лист да та установа неће нарушити приватност личности. – Бесплатно здравствено осигурање по новом закону имају сва деца, труднице и породиље без обзира да ли имају оверену здравствену књижицу или не – каже Александра Газивода из РФЗО. – Ако жена оде на абортус, она више није трудна, а самим тим и нема више права на бесплатно осигурање. Податке од гинеколога о томе тражимо да би се спречиле злоупотребе у том погледу. Ипак, на питање зашто неће одвојити регистар жена које подлежу бесплатном осигурању од оних других, већ ће у регистар ући све жене које у Србији ураде абортус, из РФЗО нисмо добили одговор. Такође, није нам објашњено ни који је модус којим ће контролисати гинекологе да ли достављају податке и да ли се ти подаци односе само на државну или на приватну праксу.

ШАБИЋ: УРЕДИТИ НАЧИН ЧУВАЊА ОСЕТЉИВИХ ПОДАТАКА

Повереник о доступности информација од јавног значаја и за заштиту података личности Родољуб Шабић каже да ова одредба закона није неуставна, али да Влада Србије није уредила начин чувања и мере заштите осетљивих података:

– Закон о заштити података о личности утврдио је и групу „нарочито осетљивих података“, међу које спада и здравствено стање. Ти подаци се могу обрађивати само на основу пристанка лица на које се односе.

Саветник за информисање директора РФЗО Александра Газивода рекла је да ће РФЗО додатно консултовати повереника Шабића како би се нашао најпогоднији начин прикупљања података о обављеним абортусима и мртворођеној деци.

(Вечерње новости)

Ознаке: абортус, закон, РФЗО