Ево, видите где ја станујем. Видите где станујем – изговарао је Лазар Ришар (19), више за себе него за нас, док нам је показивао бараку с наслаганим дрвима и једним сунђером на земљи.

Момак из Сомбора, који је пре две и по године био у центру пажње јавности јер је у поцепаним ципелама истрчао полумаратон, живи у катастрофалним условима иако му је помоћ обећавана на сав глас. У трошној кући коју су добили на коришћење живи још шесторо чланова породице Ришар. Само отац ради, социјалне помоћи нема, а Лазар нам за почетак открива која му је трка најдража.

– То је маратон Баја-Сомбор. Кренемо из Мађарске, трчимо до Сомбора, ту нам поделе медаље и идемо на ручак. Оборио бих рекорд у Новом Саду да ми неки тамо судија није рекао да станем. А требало је да трчим још један круг. Мали круг… – некако сетно констатује Лазар, који је истрчао тридесетак полумаратона и маратона и има исто толико медаља.

Јунаку ове приче преко је потребна свака врста помоћи, а како каже, постоји и рачун за помоћ.

– Тражио сам од Центра за социјални рад да ми помогну, а рекли су ми да помоћ не могу да добијем јер „могу волу реп да ишчупам“. Чуо сам да је на рачуну било 100.000 динара. Рекао сам да нећу паре него купатило. Сад нема ни пара ни купатила. Не треба слати донације на њихову адресу јер нисам сигуран да ће стићи до нас. Пола од тога видимо, а пола… – закључио је Лазар.

Не може да прежали своју Љубицу: Лазар на мајчином гробу

Акција

ЗИМСКА ГАРДЕРОБА НА ПОКЛОН

Током разговора Лазару је зазвонио телефон и он се, уз извињење, удаљио да обави разговор. Вратио се с Небојшом Гладићем, председником Месног одбора МЗ Млаке.

– Организовали смо акцију и поклонили зимске ствари за целу породицу Ришар. У плану су нам нове акције како бисмо обезбедили помоћ у храни, али и омогућили да коначно добију купатило.

Стиже помоћ

У ЦРКВИ САМ НАШАО МИР

На Фејсбук страници Лазара Ришара могу се наћи упутства за донацију најосновнијих ствари неопходних за колико-толико нормалан живот њега и његове породице.

– Све ће ићи преко оца Саве. Све донације требало би слати на Црквену општину Сомбор, Црква Свети Георгије. Црква даје мир, ја волим да јој се народ окрене. Она је као мама и тата – почиње Лазар, чија се шупа, у којој спава, налази на свега десетак метара од гроба његове мајке.

– Ево, ту је моја мама Љубица. Црква је љубав. Према народу, према богу. Хвала богу што ми људи помажу, али има и тежих случајева од мене. Волео бих да се и њима помогне – поручио је Лазар.

КАКО ДА ПОМОГНЕТЕ

Лазар Ришар 064/5437310
Отац Саво Николић, СПЦ општина Сомбор, Вељка Петровића 1, 25.000 Сомбор

(Курир)