Нил Армстронг умро је у 82. години због компликација услед операције срца.
У саопштењу Армстронгове породице стоји: “Иако жалимо губитак веома доброг човека, ми славимо његов изузетан живот и надамо се да ће младим људима широм света служити као пример да се сви снови могу остварити, да истражују и руше границе и да несебично служе вишим циљевима. За оне који желе да Нилу одају почаст, имамо једноставан захтев: Испоштујте га као пример успеха и скромности, а следећи пут када будете шетали по ведрој ноћи и видели Месец како вам се смеши, помислите на Нила Армстронга и намигите му”.

Армстронг је био командир Апола 11 и 20. јула 1969. заједно са колегом Едвином Базом Олдрином провео је нешто мање од три сата у шетњи Месечевом површином. Чувена је била његова реченица када је крочио на Земљин сателит: “Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство”.

Прошлог новембра је заједно са још три астронаута примио Златну медаљу Конгреса, највише цивилно одликовање САД.

 Овај легендарни астронаут рођен је 5. августа 1930. у близини Вапанекоте у Охају. Био је фасциниран авионима од своје шесте године и та љубав га никад није напустила.

 Напустио је студије на Универзитету Пердју 1950. по избијању рата у Кореји где је учествовао као војни пилот у 78 мисија. Након рата тестирао је авионе и управљао најновијим летелицама, а једном приликом дошао и до ивице свемира.

Био је у првој групи цивилних астронаута и први пут летео у свемир 1966. у оквиру мисије “Gemini 8”. Армстронг је тада после квара летелице спасао посаду тако што је активирао хитно слетање у Пацифик.

После више година тренинга за управљање лунарним модулом, 16. јула 1969. заједно са колегама Базом Олдрином и Мајком Колинсом кренуо је у поход на Месец.

“Из мог угла, важан успех мисије Аполо била је демонстрација тога да човечанство није вечно везано за ову планету, да наша визија може ићи даље од тога и да су наше могућности безграничне”, рекао је он.

 Веровало се да је међу најбољим астронаутима “Аполо” било заједљивости због именовања Армстронга за вођу историјске мисије, али је Мајк Колинс једном приликом изјавио да би и сам њега предложио за командира: “Не могу се сетити ни једну бољу особу да буде први човек на Месецу”.

 Мисија „Аполо 11“ била је његов последњи лет у свемир. Већ 1970. постао је заменик администратора за аеронаутику у НАСА на одељењу за напредна истраживања и технологију.

Годину дана касније напустио је свемирску агенцију и постао професор инжењеринга на Универзитету у Синсинатију.

 Са супругом са којом је био у браку од 1999. живео је у предграђу Синсинатија Индијан Хилу, али се последњих година склањао од очију јавности.

 Прошлог фебруара се, међутим јавно обратио на Универзитету у Охају у част Џона Глена, првог Американца који је обишао Земљину орбиту.

(