Прочитај ми чланак
Последњи пут када је Звезда на крају јесени постигла више голова од вечитог ривала, црвено-бели су освојили и своју последњу титулу. Тим са Маракане је бодовно више заостајао за Партизаном и код Јанковића (у два наврата), Јаневског, Кристића, Просинечког…
Свлачили су им дресове, лупали кола, претили им, лагали су их председник, директор и управа, а они имају најбољу јесен у последњих седам година. Најбољу, ако ће параматер за вредновање бити вечити ривал Партизан. Статистика каже да Црвена звезда у последњих седам година није била ближа Партизану и тако му дисала за вратом.
Још од јесени 2009. године и Пижоновог тима, Црвена звезда није била за петама Партизану као ове јесени. Тачније у том случају је била боља за два бода. Од тада је Партизан по правилу био бољи. Оно по чему се још издваја ова генерација Звездиних фудбалера је и то да први пут после сезоне 2006/07 има ефикаснији напад од Партизановог. Први пут после сезоне у којој је на Маракану дошла последња титула. Звезда је ове јесени постигла два гола више од љутог ривала, а чак ни у случају Пижонове јесење титуле није била ефикаснија од црно-белих.
Бодовни заостатак износи само један поен. За време тренерских мандата Александра Јанковића (у два наврата), Чедомира Јаневског, Александра Кристића и Роберта Просинечког тај бодовни заостатак је био далеко већи, а неки од њих су били поштеђени жестоких критика којима је изложен Стојановић. Такође, ниједна од претходних Звездиних генерација није пролазила кроз такву беспарицу и проблеме као ова.
Отровне стрелице ка њима су одапињали сви редом: од навијача, преко струја у управи и бивших играча до медија.
Далеко од тога да је ова генерација завредила похвале. Уосталом, они су једина екипа коју је Вождовац савладао на свом стадиону ове сезоне. Лекције су им држали Чукарички и Јавор, чак су им и судијске грешке у пар наврата спасавале кожу. Имали су и среће да су налетели на најгори Партизан у последњих пар година, који је само пуком срећом и због оног недосуђеног пенала за Чуку завршио јесен на првом месту.
Али, екипа која сезону заврши са пет узастопних победа, која има само бод мање од највећег ривала (којег је уз то и победила у једином досадашњем дуелу) и која постигне више голова од њега је заслужила можда мало више поштовања. Па и тај њен тренер који за разлику од неких многих претходника на овој функцији није био менаџерска, политичка или нека друга комбинација. Анонимни Словенац који се од почетка није свиђао никоме и није знао како да се додворава навијачима. Није имао никаву залеђину ни у клубу, ни у странци, ни на трибини, ни у медијима… Уосталом, погледајте човеку слике из времена када је долазио у Звезду и сада, па ћете приметити да је баш лепо поседео за ових шест месеци у “кући на промаји“ у Љутице Богдана.
Стојановић и његови пулени су радили су у нехуманим условима какве све ове вајне легенде што их пљују и куну се у грб (а, и оне су из фотеља кумовале слому клуба) никада нису осетиле на Маракани. Милијаш, Мијаиловић, Нинковић и компанија су уместо да добијају новац, тај исти давали својим млађим колегама како би ови успели да се скрпе и не да се не задужују код сумњивих типова.
Како год то коме звучало, тренер и играчи су далеко боље радили свој посао од Џајића, Стојадиновића и њихове коњице из управе.
Звезда има најбољи напад лиге, има два најбоља стрелца у лиги и има једну од најгорих одбрана у историји клуба. Ово су чињенице и статистика које су необориве. Овај тим је из себе извукао максимум и сада ће ваљда и Џајић и Стојадиновић са сарадницима да извуку нешто из својих мудрих глава и доведу им права појачања, а не Оњила, Омегу, Арауха и компанију. Опсесија звана титула је остварива и са овим тимом којем фали пар штопера и неки динар на рачуну. Имају вечитог ривала зрелог за капитулацију у којем пуца по свим шавовима. Уосталом боља ефикаснот Звезде је и заслуга из људи из Хумске који су продали све што су имали и кренули у сезону са два нападача крајње диксутабилног квалитета.
Ова и оваква Звезда можда прекине доминацију Партизана, можда и не. Шта год се десило, у Европи ће плесати пар дана, неће дочекати ни дуге рукаве и опет ће видети где им је место у европским оквирима. Та Европа више није место за српске клубове, тако да им остаје трка за титулом у овој нашој лиги каква јесте. Бољу немамо, а бити први у селу је увек било боље него последњи у граду.
(Моцарт)
