Каталонац Пол Гуаск из Игуаладе у близини Барселоне, има 22 годинe и одлучио је да живи у Београду. Овај млади музичар воли мешавину метала, амбиенталне музике и фолка, направио је музички пројекат Naakhum (Накум), прави песме о политичким догађајима, мада су у текстовима заступљене и древним културе, на пример и Винча, за коју Пол сматра да је плански скривена од света.

– Када сам сазнао о Винчанској култури, хтео сам да направим песму о њој, али схватио сам да би морала да буде на српском језику. И када сам завршио инструментални део, упознао сам једну Српкињу преко моје музике! Невероватно, али она ми је помагала са текстом и са изговором српског језика, заљубили смо се и сада заједно живимо у Србији.  Овде сам се увек осећао добродошао, мислим да ме је ова земља прихватила на најбољи начин, тако да се осећам пола Каталонац-пола Србин!

Да ли се у Србији бавиш музиком као у Каталонији?

– Овде немам много начина да се бавим музиком, јер не могу да пренесем овде све што ми је потребно да би стварао, гитаре, бас-гитару, микрофон, звучну картицу и друге инструменте. Музику стварам у студију, углавном сам снимам све инструменте и вокале. Овде имам гитару и диџериду, да могу да компонујем песме које ћу касније моћи да снимам.

Колико си познавао Србију пре него што си одлучио да дођеш?

– Србија је за нас прилично непозната, као што је вероватно и моја Каталонија за Србе, већина мисли да је у Шпанији, а Барселона уопште није типичан шпански град. Моја девојка је Српкиња и студира, није ми проблем да живим овде јер сам вашу земљу баш желео да упознам, али нисам могао ни да замислим да ћу живети овде због љубави и да ћу се осећати као да сам Србин! 

Како ти се допада живот у Београду, колико се разликује од живота у  Барселони?

– Допада ми се што су људи блиски, наравно волим српску љубазност и изнова ме изненађује колико је безгранична. Већина људи зна енглески па се лако споразумевам иако је нама тежак енглески изговор, јер у Шпанији не гледамо филмове и серије у оригиналној верзији, већ је све синхронизовано на шпански, а овде су сви навикли да читају превод и слушају оригинални језик, па много боље говоре енглески и друге стране језике.

У Србији сам схватио да је филм аутентичнији на оригиналном језику, што ме је инспирисало да преводим документарне филмове. Није у реду да ви слушате шпански јези, а да ми никада не чујемо предиван српски језик. Осим тога, код нас већина мисли да су Срби хладни као остали северни народи, а ви сте топле крви као ми и више од нас! Овде постоји стални осећај живота, Београд никада не спава, свуда има људи, дрвећа, животиња, у било које доба дана и ноћи.

Мени је било у почетку шокантно и тужно кад сам видео толико паса луталица на улицама, али временом то постане нормално и не би било исто без њих јер примећујем да их људи воле и чувају. У мом граду све је некако стерилније, то сам схватио тек када сам се вратио из Београда, природа је ограничена, а овде чак и у центру главног града није тако. Ни на храни немате на чему да нам завидите, нека од најбољих јела која сам икада пробао су ваша и мислим да у Србији нема јела које ми се не свиђа.

Шта вас још опчињава у Београду?

– Још ми је тешко да се навикнем на мноштво људи на сваком кораку,  али постоје многа места на којима осећаш као да ниси у главном граду.  И моја мајка, када је била овде, одушевила се што је могла да види ствари из прошлог времена, старе зграде на којима се види историја или кола као Југо, а исто тако има и много тога модерног, попут зграде ВМА. На улици је много спортских аутомобила, која нисам никад видео у мом граду, па не знаш да ли си у будућност или у прошлости!

Да ли си био изненађен Србима и Србијом када си први пут дошао, с обзиром на то да је наша земља у страним медијима лоше представљена?

– Заправо не, пре него што сам дошао, читао сам, истраживао и сазнао да се користи пропаганда  против Срба. Пре доласка знао сам много о Србији, а када сам дошао, нисам имао предрасуде. Морам да признам искрено да ме је срамота од медија у Каталонији због међународних вести које емитују, када сам дошао, хтео сам да нађем документарне филмове о Србији на каталонском из  медија које сам пратио цео живот, тада сам схватио да је све о Србији било негативно, лажно или полуистинито. То ме лично повређује, јер сам ја Каталонац, али одмах затим и Србин.

Покушавао сам и из шпанских медија да сазнам о Србији, мислио сам да ће бити другачије јер многи Срби кажу да Шпанија подржава Србију, али је све било исто или горе, невероватно је шта шпански медији причају о Србима, а то је из истог извора – западноевропских медија. Ипак, нашао сам књиге и истраживања универзитетских каталонских и шпанских професора о Србији, сазнао истину о распаду бивше Југославије. На жалост, у читавој Западној Европи води се медијски рат против Срба. Са друге стране, мислим да свуда у свету људи сада могу да нађу и друге изворе информација и увиде све лажи које су измишљене о Србима, као и сада о Сирији.

С обзиром на то да се и Каталонци, као и Срби боре за слободу, да ли постоји сличност између наших народа?

– Има много сличности између Каталонаца и Срба иако на први поглед делујемо потпуно различито. Многи Срби мисле да ми желимо отцепљење као Албанци са Косова. Такође, много Срби мисле да вас Шпанија подржава, а истина је да они само не желе да изгубе Каталонију, а ни Каталонија није срце Шпаније, као што је Косово Србије.

Ми Каталонци одувек смо мислили да смо једини народ на свету који слави пораз, јер је значајан за нашу историју, изгубили смо слободу, наше институције и званичан језик 11. септембра 1714, када су нас Французи и Шпанци победили. Каталонци из других делова Краљевине Арагона, као у Валенсији, Балеарским острвима, на југу Француске и Арагону, борили смо се за Хабзбурге и Енглезе, јер су обећали да ће да подрже нашу аутономију ако признамо Карла шестог и боримо се за њих. На крају су нас Енглези издали због Гибралтара, а ми смо се борили до потпуног уништења Барселоне, иако смо знали да не можемо да победимо јер је непријатељ био много бројнији.

Када сам дошао у Србију, изненадило ме је то што и ви имате исти осећај,  борили сте се до смрти за слободу 1389. године на Косову. Такође, наши народи су одувек били противници фашизма, ми смо били жртве, у Шпанији се никад није користила реч геноцид, али постојао је геноцид под Франком као што је постојао и под Павелићем, а Павелић је и умро у Мадриду.

У многим деловима где су живели Срби била је забрањена ћирилица, а код нас наш каталонски језик. Такође је чудно да су многи користили реч фашизам против нас, Каталонаца и Срба, иако ми то никада нисмо подржавали. Током рата у Југославији, медији су користили баш ту реч против Срба, а Шпанија је користи и даље против нас јер бранимо наш језик, иако је Франко забранио наш језик и убио нашег председника Lluís-а Companys-а!

У Шпанији је Франко користио муслиманске армије из Марока против нас , баш као Павелићеви против Срба. Истина, Каталонија није била држава као Србија, али Краљевина Арагона је постојала и простирала се на територији садашње Каталоније, Арагона, Балеарских острва,  дела Сардиније,  Валенсије, зовемо је Països Catalans.

Хтели смо да сачувамо наш језик, културу, традицију и историју, да будемо поштовани као народ. То желимо и покушавамо у оквиру Шпаније и Француске,  самосталност је једини начин да сачувамо нашу нацију.  Мислим да када би Шпанија била као Југославија, не бисмо тражили независност, јер су у њој сви народи били поштовани, неки можда и превише као Албанци, а Тито је био пола Словенац пола Хрват!

У Шпанији је немогуће да председник буде пола Каталонац пола Баскијац! Они желе да ми будемо у Шпанији, али не да будемо Каталонци. Због тога желимо независност, уморни смо од напада на нас сваког дана кроз медије и мржњу према нама. Многи желе независност и јер плаћамо као и други региони у Шпанији, а не добијамо оно што заслужујемо. Имамо још сличности, као што је измишљење језика, постоји хрватски, босански и црногорски, а код нас шпанска влада жели а уништи каталонски језик, чак и у демократији жели да нас раздвоји, створили су језике за Валенсију (Valencià), Балеарска острва (нпр. Mallorquí) и за Арагон (LAPAO), а то су само дијалекти Каталонског језика!

Исто се дешава код вас и код нас, а зашто нико у Јужној Америци не каже да језик који говори није шпански? Зашто се и у Енглеској и у САД говори енглески, а нема предлога за амерички језик? Неко жели да раздвоји народ, у Валенсију кажу да говоре валенсијански уместо каталонски, а у ствари говоре шпански јер Влада не жели да сачува њихов дијалект, већ да га уништи.  Једино место где је каталонски језик жив је у Каталонији, ако га ми не сачувамо, ко ће? Морам да се извиним јер је Каталонска влада подржала независно Косово и пружила подршку Албанцима, наш народ није такав, то су политичари.

Како се проводиш у слободно време?

– Направио сам паузу са музиком, али сам открио да уживам у превођењу документарних филмова, још учим српски и не могу да проводим све српске филмове и документарце на каталонски, а почео сам са  бившом Југославијом. Мислим да је време да моји људи сазнају истину, а најбољи начин је да то објасним на мом језику. Основао сам фејсбук страницу Solidaritat amb Sèrbia des de Catalunya (Солидарност са Србијом из Каталоније).

Шта ти се највише свиђа у Београду и нашој земљи, да ли си обишао и друга места у Србији?

– Био сам једном у Новом Саду и неколико пута у селу продице моје девојке, које је близу Београда, много ми се допада тамо јер имам осећај да сам далеко од цивилизације. Највише ми се свиђа у Србији што, после само годину дана, осећам се као Србин јер овде чините све да нам буде пријатно. Волим ваш језик, хумор, музику, карактер бунтовника, оно што представљате као народ, вашу храброст кроз историју и моћ да се издигнете, дивим се што сте људи који би дали живот за своју нацију, као што сте много пута чинили. Мислим да Европа има много разлога да вам се захвали и да научи од вас. Волим и што сте природно против Новог Светског Поредка. Поносан сам што сам део Србије!

(Србин.инфо – Марија Маша Крстић)