Прочитај ми чланак
(Михајло Меденица)
Кад Александар Вучић кине Зорана Михајловић је ту да попише оне који нису рекли „наздравље“, и упозори да се издајничко понашање више неће толерисати! Алекова амазонка је ту да попије аспирин кад великог вођу боли глава, и опет попише оне који се нису пожалили на бол у глави, макар тињајући, колико да покажу солидарност, да се исфолирају како их пробада у слепоочницама док не заповеди: „Доста! ‘Ајмо сад сви за колено, жига вођу – жигаће и нас ако треба, а треба!“
По занимању је, иначе, министарка за енергетику, развој и заштиту животне средине, али то је тек бетменовски параван за стварну улогу коју игра од премијере владе – Зорана је заправо притајени Крцун скривени Лека, на задатку заштите уставног, партијског и морално-политичког поретка, волонтерски ангажована на месту кустоса виртуелног музеја култа личности великог вође. Добро, бави се и министровањем док аларм за узбуну, односно, шесто чуло не сигнализира да неко од министара ради против владе, или да је Вучић кинуо.
Ово прво јој толико добро иде од руке да су чланови кабинета престали да размишљају и у себи и наглас, страхујући да Зорана чује, или што је горе – не чује, али ће начути! Е, а кад начује, тад кида ко теријер, увесељавајући васколику јавност својеврсном игром „Слагалице“ у којој је она Милка Цанић, а ми устрептали такмаци који од понуђених слова треба да саставимо што дужу реч.
„Имам реч од само четири слова: Суља“, неко би се исхитрено јавио, заборављајући да је Крцун плаве косе мислио на неког од министара, а не плакат у природној величини, заборављен у кабинету да прима плату за скупљање прашине и паучине.
„Е, з’инат нећу да вам кажем! Идемо на игру скочко, дајте све од себе“, превентивно крцајући аспирин, подиже улог, смањујући шансе за добитак.
„Веља, Расим, треф, треф…“, ма, ни близу!
„Да није: Крстић, пик, Радуловић, звезда…“, хладно, да хладније не може!
„Е, онда мора да буде: Дачић, Дачић, каро, каро…“, браво, то је добитна комбинација, мада вам ја ништа нисам рекла, сами сте закључили, можда и погрешно, видећу након консултација са супервизором живота у Србији.
Душмани би рекли да госпођа министарка полако али сигурно постаје Екрем Јеврић владајуће коалиције, што наравно нема везе с реалношћу – лепша је, боље говори енглески и живот јој није само „пос’о-кућа, кућа-пос’о“. Тумачење историје је једна од њених пасија, разбибрига која је опушта док шесто чуло не најави нови контингент шпијуна, издајица и невера.
Баш недавно, гледајући храбро, широм отворених очију у први вар Јужног тока обзнанила је сензационалан научни податак да су Словени на Балкан дошли 700 година раније него што се досад мислило.
Могу историчари да врте главом у неверици, држећи се за стомак од смеха, али становита факултетска диплома и допола написан мастер рад пронађени у темељима нове бајчетинске цркве, и пећинске слике на којима се јасно види словенско божанство скупљених прстију и државничке диоптрије говоре у прилог министаркиној тврдњи! Не верујете?! А да вас Зорана превентивно утефтери у ћитап под: издајице, продане душе, невере, Суља – сами изаберите?
‘Ајде сад лепо сви у глас: „Наздравље“! Па, шта ако још није кинуо – кинуће, а онда може да буде касно…
Немојте после без потребе да вас боли глава. Кад смо већ код тога – има ли неко аспирин? Сезона је прехладе и идолопоклонства, ваља га имати у новчанику уз фотографију деце. Ако нема места, извадите фотографију, наравно! Немојте да министарка састави најдужу реч, некако баш од слова вашег имена…
П. С. Молим да се нотира да ево први честитам новогодишње празнике, Божић, рођендан и долазак раног пролећа великом вођи.
Умало да заборавим: „Наздравље, пис мацо, лизгуз!“
(Недељник)
