Плодна равница на северозападу данашње Србије назива се Тамнавом од памтивека према реци која кроз њу протиче. Име јој се помиње још у писмима угарског краља Жигмунда 1426. године као жупа у Мачви, а реч је келтског порекла, и значи „река бесне богиње Анаве“ или „река богиње Ане са брежуљака“.

Тамнавско насеље Коцељева се почетком 17. века помиње као „Горња и Доња Спасојевица“. У 18. веку, када су Аустријанци од Турака накратко преотели Београдски пашалук, већи део Тамнаве је ушао у Палешки дистрикт, округ са седиштем у Палежу, данашњем Обреновцу, а мањи, западни део у Шабачки дистрикт.

Тек тада се први пут помиње Коцељева, у попису палешког и шабачког дистрикта 1737. који је саставила Београдска администрација. Име је добила према биљци „коцеља“, кисељак, које у овим крајевима има у изобиљу, док легенда каже да назив дугује средњовековном кнезу Коцељу, и да значи Коцељево имање.

После Свиштовског мира, уочи 19. века, Тамнава је била подељена на источни и западни део, који су имали српске кнежеве. Пошто се налазила поред пута Шабац-Ваљево и развијала се као друмско насеље тако што су најпре подигнуте механе, па занатлијске радионице, црква и школа. Најпознатија личност овог краја био је поп Лука Лазаревић, који се међу првима придружио Првом српском устанку. У боју на Свилеуви се са својим војницима утврдио на Гомилици и победом над Турцима омогућио да устаници ослободе Ваљево.

У јуну те 1804. године постављен је са протом Матејом Ненадовићем за команданта дринске области. После Другог српског устанка кнез Шабачке нахије постао је Јеврем, брат кнеза Милоша Обреновића, и он је конак имао у Коцељеви. Пред крај 19. века насеље је прерасло у варошицу. У њој је тада учитељ био знаменити књижевник Јанко Веселиновић, који је 1889. изабран за председника општине. Људе овог краја он је трајно овековечио у својим најбољим приповеткама.

(Вести)

Ознаке: Коцељева, српска историја, Тамнава