Прочитај ми чланак
Није за штампање или објављивање све док не будем онемогућен да то урадим сам, поручио је Александар Тијанић у својој књизи „Ја и нико мој“. Јасно је, није хтео да се било шта објави за живота. У књизи износи шокантне поруке политичкој сцени, Србима, пријатељима политичарима…
„Практично, нема српског политичара који не мисли да су Срби стока. Теоријски, нема Србина који не мисли да су овдашњи политичари прва генерација својих породица којима је отпао реп. Сви су у праву“, констатује Тијанић и износи своје мишљење о држави и изборима.
„Јавна српска политика стога је пука халуцинација; избори су фарса; парламент је привид; држава је параван. Наш живот представља само илузију. Ми смо експонати у формалину на патолошком одељењу Континента. Смештени у тегле, као зимница за демоне које смо сами дозвали“, закључује Александар Тијанић који затим цитира неколико својих пријатеља.
„Истина је да су текстови у овој књизи својеврсни окамењени отисак савести у крвавом блату Србије, на прелазу миленијума. Вишеслојни, понекад уличарски дречави, под ватрометом прејаких израза, далеко са оне стране пристојности, али са вешто уметнутим бисерима дубоког разумевања начина (скривених од очију изваране публике) функционисања друштва, државе, етоса и етноса“. Ненад Чанак
„Како год покушали да прочитамо и схватимо последњих четрдесет година у југословенском и српском новинарству, морамо стићи до Александра Тијанића. Његов одлазак променио је однос приоритета и важности коначности и бесконачности.
Мислим да би слично било и да је жив, и да смо заједничким радом, како смо и започели, завршили „четрдесет година мога бављења новинарством, јер ово је моја тестаментарна књига“, како ми је на почетку овога посла рекао. ‘Тестаментарна књига’ је постала тестамент.“ Петар В. Арбутина.
(Прес, Курир)
