„Немамо ми сви у дворишту нове Џон Дир тракторе, бесне џипове, нове Клас комбајне и новчана средства за терање цена државног закупа у небеса“, написао је Ђорђе Гуран.

Ђорђе Гуран из Јаше Томића упутио је отворено писмо министру пољопривреде Драгана Гламочића у коме је изнео све муке са којима се среће српски сељак.

Писмо преносимо у целини.

Овим писмом желим да се обратим Госп. Мин. Гламочићу.

Поштовани господине Министре: Ја Вам пишем из Јаше Томић, општина Сечањ. Моја петочлана породица и ја живимо искључиво од ратарства и других примања немамо. Покушавамо да се са сваком долазећом годином прилагодимо новим условима и захтевима које нам поставља Министарство пољопривреде, Пореска управа, Социјално….деси се да и последње динаре из куће дамо да платимо порез и ПИО. Верујте да је јако тешко преживети, а камоли напредовати. Долазе на наплату накнаде за одводњавање, а канала нема у близини ни на 500 м док доста њива лежи под водом. Па ето и то платимо да што се каже дуга нигде немамо.

Предпрошле године покрали нас складиштари (Транспетрол Сечањ), прошле године мали род због суше и наравно мизерна цена због афлатоксина (чиста политика) и ето ове године нас уништише монополисти са ценом сунцокрета. Субвенције од 6000 динара по хектару директних давања, ма колико мале и не конкурентне са субвенцијама у окружењу, опет су нам нешто значиле. Наравно стигле су касно, али су бар покриле камате за које смо се задужили да би купили репроматеријал за пролеће у недостатку правовременог стизања субвенција.

Онда онај други део где смо плаћали пуну цену нафте па нам је враћано 50 динара по литри. Ретко ко је своје право на то искористио, јер једноставно нисмо имали пара за куповину. Ми смо фактички финансирали сами себе плаћајући пуну цену и онда чекајући да нам држава врати буквално наше паре. Па сами знате да је акциза без пореза на 1 литар нафте око 50 динара. И ево опет по промени министра најављују се нове мере. Место да нам се субвенције повећавају и праве нас конкурентнијим пољопривредницима из ЕУ ми идемо све даље у дубиозу самог опстанка.

Када Закон треба да се мења због нас то је немогуће, а када се мења зарад откидања од нас и крпљења рупа у буџету онда је измена могућа. У најавама које чујемо из медијске „тишине“ горе него што је владала за време Милошевића, не наслућује се ништа добро. Укидате повраћаје за нафту и покушаће те да субвенционишете семе и ђубриво. На тај начин ми нећемо ни осетити субвенције, јер ће се слити у руке продаваца, дистрибутера тог репроматеријала. Цена репроматеријала ће истог момента бити повећана и та разлика ће бити ти наши повраћаји. Следећа ствар је укидање 6000 динара по хектару директних давања и преусмеравање у инвестиције.

Па ја ево питам Вас у које инвестиције?

Ко од оног просечног фармера са пописа пољопривреде, који је рађен, може и сме да уђе у инвестиције типа трактора, силоса, хангара…..или нечег већег. Знате ли Ви да људи немају да баце вештачко ђубриво, а не да купују тракторе. Немојте гледати 5% пољопривредника који се већ могу назвати тајкунима него погледајте све нас остале. Немамо ми сви у дворишту нове Џон Дир тракторе, бесне џипове, нове Клас комбајне и новчана средства за терање цена државног закупа у небеса. Нисам имао намеру да Вас увредим, критикујем или ишта злонамерно већ само да Вам, ако могу, укажем на реално стање Српског сељака.

Поштовани господине министре Гламочићу ево ја Вас позивам да будете гост мога газдинства и у разговору са осталим сељацима можда увидите где смо ми сада.

(Курир)

Ознаке: Ђорђе Гуран, Драган Гламочић, министар пољопривреде, министарство пољопривреде, паор, писмо министру