(Н.Бабић)

Анализа: стиже ли 3,000 иранских МЕК муџахедина (Mujahidin-e Khalq) из Ирака у Европу? Након договора Кери -Kорлатеан дестинација би могла da постаne Румунија.

Британски дневни лист Telegraf 30. децембар објављује вест како је одлучено да се екстремистичка група Муџахедин – е Кхалк ( МЕК ) стационира у Румунији и то након неуспелих покушаја америчке администрације да МЕК остане у Ираку, где је према договору са својим налогодавцима група требала да учествује у оружаним сукобима у тој земљи.

Почетком децембра 2013., када је у Техерану договорена стратешка сарадња Ирана и Ирака, ирански председник Хасан Рохани је ирачком премијеру Нури Ал – Маликија рекао да ће било каква подршка МЕК – у озбиљно да наруши односе између две земље. Вашингтон је након тога покренуо дипломатску офанзиву да негде смести преостали део групе која се још налази на ирачкој територији, јер јасно да је ирачки премијер затражио да напусте земљу.

Осим тога власти у Техерану су оптужиле и саме Уједињене нације за проамеричке ставове, будући да је Главни секретар међународне организације, Бан Ки Мун, затражио евакуацију МЕК – а, а целу операцију ће водити Џејн Хол, бивша директорка америчког Уреда за унутрашњу безбедност. Пре недељу дана је ирачка влада оптужила МЕК за сарадњу с ИСИЛ – ом који сада користи тешко оружје из МЕК – овог арсенала, што је потврда да у Ираку та протуиранска исламистичка група више није добродошла као за време Садама Хусеина и после инвазије 2003.

3000 муџахедина из групе коју је Стејт Департмент тек у септембру 2012. уклонио са листе терористичких организација, по свему судећи ће бити распоређени у Крајови, румунском граду на граници са Бугарском. Вест је процурила од запослених из румунског министарства спољних послова који су рекли како „Сједињене Државе и Румунска влада преговарају о размештању око 3000 чланова“ бивше „терористичке организације Муџахедин – е Кхалк ( МЕК ) на територији Румуније“.

Раније је високи званичник групе, познате по убиствима иранских владиних званичника и нуклеарних научника које је обављала у договору са израелским обавештајним службама, Масуд Кходабандех, за бугарски штампу изјавио како ће се о њиховој судбини расправљати приликом сусрета америчког државног секретара Џона Керија и министра спољних послова Румуније, Титуса Корлатеана, почетком децембра 2013. у Бриселу. Ту су вест потврдили и запослени у Корлатеановом министарству, Јоана Рајкиу и Дана Марка.

Почетком прошле године су Албанија и Немачка одлучили да ће да прихвате неколико стотина од 3000 исламиста МЕК – а, али је средином децембра у Тирану допутовало само њих десетак и то оних који су већ били у Европи. Не зна се тачан разлог због чега у Албанију није пристигао већи број, као што је било договорено, али медији наводе како је Албанцима „свега доста“ јер су морали до сада да прихвате затворенике из Гуантанама и да на својој територији допусте уништавање сиријског хемијског оружја. Сад кад је њихова земља требала да угости 210 исламиста групе Муџахидин – е Кхалк, влада у Тирина је то одбила бојећи се и да не испровоцира могуће нове протести због безусловне сарадње са НАТО пактом..

Зато је одлучено да се цела група пребаци у Румунију, која је наводно попустила пред „молбама“ Џона Керија, као што је попустила у постављању америчког противракетног балистичких штита у Европи, што су друге земље одбиле да учине.

Иако је Хилари Клинтон у Сједињеним Државама одлучила другачије, МЕК је још увек на листи терористичких организација у Ираку и Ирану. Ирачка влада Нурија Ал – Маликија је у сукобу са члановима Муџахидин – е – Кхалка и инсистира да земље које подржавају ту групу буду спремне да прихвате је на свом територију, а не да то траже од Ирака. Малики је мислио на земље Европске уније које су МЕК уклониле са листе терористичких организација 2009. и САД.

Тренутно се један дио исламиста налази затворен у једној бившој америчкој бази у близини Багдада, а њихов камп је више пута био метом минобацачких напада од којих је последњи онај 27. 12. 2013. Исламисти Муџахидин – е Кхалка оптужују ирачку владу за те нападе, но Нури Ал – Малики негира било какву повезаност са тим инцидентима и жели се што пре решити преосталог дела групе која је камен спотицања у односима са Техераном.

“ Бивши “ терористи у служби бивше америчке државне секретарке Хилари Клинтон

Као што смо навели, ирански муџахедини из групе МЕК су на листи терористичких организација Стејт департмента били дуги низ година, да би на крају у септембру 2012. под притиском тадашње америчке државне секретарке Хилари Клинтон били уклоњени са црне листе америчке админстрације.

Цитирајући своје изворе самог врха америчке администрације, Вол Стрит Журнал наводи да је Хилари Клинтон „лично донела коначну одлуку о статусу МЕК – а и тражила да се скине са листе терористичких организација, али под условом да та паравојна формација остане у кампу Ашраф у Ираку одакле ће се користити за дестабилизацију Ирана“.

Због тога МЕК у Америци многи називају „приватним терористима Хилари Клинтон“ и то не без разлога. Породице шесторице Американаца убијених у Ирану током ’70 – их, углавном високих официра и државних званичника, бившем државном секретару никако не могу опростити ту одлуку.

Ко су Муџахадин – е – Кхалк

Историја групе Муџахадин – е – Кхалк је пуна контроверзи и реч је о активистима који су у почетку имали изразито анти – империјалистичку идеологију, да би се након свргавања Садама Хусеина у потпуности, а не само по потреби, окренули сарадњи са Сједињеним Државама, Западом и Израелом. МЕК се оптужује због убиства америчког особља у Ирану током 1970 – тих, њихових веза са Садамом Хусеином ’80 – их и ’90 – их на чијој су се страни борили у иранско – ирачком рату.

У Ирану је та исламистичка група само 1981. убила 70 државних званичника, укључујући и премијера и председника. Десет година после су исламисти МЕК – а извршили 13 напада на иранске амбасаде широм света. Процењује се да су у својој историји чланови Муџахадин – е – Кхалка организовали убиства преко 50.000 људи. Без обзира на све, амерички Стате Департемент, боље речено државна секретарка Хилари Клинтон, 2012. доноси одлуку о њиховом скидању са црне листе Стејт Департмента.

Муџахедини МЕК – а су учествовали у свргавању прозападног шаха Реза Пахлавиа 1979., али се убрзо сукобљавају са имамима због чега су били приморани на егзил у Француску 1981. Неколико година касније, 1986., група сели свој штаб у источни Ирак, али нови ирачки режим им 2012. налаже да се преселе на друго место. Уз међународну помоћ, прво се селе у нову базу ван Багдада, а на крају иу друге земље. Стејт Департемент сматра успешно пресељење иранских муџахедина “ кључним чиниоцем “ за могућност скидања Муџахадин – е – Кхалка са листе терориста. Група се јавно одрекла тероризма 2001. и водила софистицирану лобистичку кампању у Вашингтону како би се на крају променио њихов службени статус. Власти у Техерану, али и невладина удружења Нејат, тврде да имају доказе да је МЕК протеклих десетак година од Израела добијао списак научника и владиних званичника за ликвидацију, што је често била тема кронике у Ирану.

Но, пођимо редом ипак, будући да је реч о прилично чудној групи. Први корени МЕК – а сежу у 1963. и основали су га ирански лево оријентисани студенти који су се противили монархији шаха Мохамада Резе Пахлавиа, његове свите и сарадњи са Сједињеним Државама. Већина кључних чланова МЕК – а је од стране шаха била заточена 1970., као и њихов садашњи вођа Масуд Рајава. Тада су неки лидери погубљени. МЕК је 1979. учествовао у револуцији у којој је свргнут шах, а на власт дошао ајатолах Хомеини. Идеологија МЕК – а је чудан спој марксизма, феминизма и ислама, што групу доводи у сукоб с Хомеиниевом владом. Група убрзо покреће уроту против исламске теократије убивши десетине владиних званичника, укључујући предсједника и премијера. Влада у Техерану узвраћа хапшењима и ликвидацијом Рајавиевих муџахедина и МЕК је присиљен напустити земљу. Скрасили су се у Паризу где оснивају “ Национално веће отпора у Ирану “ ( НЦРИ ), познато и као самопроглашени ирански „парламент у избеглиштву“.

У склопу споразума са Ираном 1987. влада председника Ширака протјерује Рајавија и већи део МЕК – а, а Иран заузврат ослобађа француске таоце које у Либану имају проиранске групе. МЕК одлази у Ирак где помаже Садама Хуссеина у осмогодишњем рату са Ираном, а истовремено се његови исламисти боре и са Курдима на северу земље. Према архиву америчког СтејтДепартмента, Багдад је пред сам крај рата с Ираном наоружао хиљаде бораца Муџахадеен – е – Кхалка тешком војном опремом, а Садам Хусеин их је на хиљаде послао у самоубилачке акције против иранских снага.

Иранска Револуционарна Гарда је у катастрофално организованом неуспелом нападу, познатом као „Операција вечно светло“, убила око 2000 исламиста Муџахадин – е – Кхалка, но њихова кампања против Исламске Републике наставља се ’90 – их и траје до 2003. и инвазије на Ирак када су америчке снаге у кампу Ашраф, који се простирао на 14 квадратних километара бивше ирачке војне базе на североистоку земље, сместиле групу којој су претходно одузели тешко наоружање. Од тада МЕК више не пружа организовани оружани отпор, али наставља са појединачним ликвидације.

Историјски лидери МЕК – а су супружници Масуд и Маријам Рајава и они су на челу највеће милитатне иранске опозиционе групе која се залаже за свргавање Исламске Републике. Такође је и „једина војска на свету у којој је командни кадар састављен углавном од жена“, каже бивша чланица америчког Комисије за иностране односе (ЦФР), Елизабета Рубин. Маријам Рајава се придружила покрету за време студија у Техерану раних ’70 – их и према налогу свог супруга 1985. преузела заједничку контролу над групом. Феминизам и оданост породици Рајава представљају стуб идеологије Муџахадеен – е – Кхалка, групе која је преузела од свега понешто, тако да ту имамо ислам, марксизам и одлике феминизма, који би се на крају више могао тумачити као матријархат, него као “ феминизам “ западног типа.

Бројни аналитичари категоришу МЕК као култ или секту, наводећи бесконачну оданост групе супружницима Рајава и поштовање бизарне праксе као што су „вечни развод“ и целибат. 1980. су се старије жене морале развести, а млађима је било забрањено удавати се и имати децу. Маријам Рајава је изабрана као председница “ Националног отпора у Ирану “ 1993., а на службеној страници групе се наводи да ће у следећих шест месеци надгледати демократску транзицију у Ирану.

Група се декларативно залаже за људска права, права жена, промовише капитализам и слободно тржиште, верске слободе, права мањина, те интеграцију Ирана у глобалну заједницу, што је углавном мантра Вашингтона када дају подршку опозиционим и терористичким групама у свим земљама са „непоћудним владама“. Масуд Рајава је нестао након инвазије на Ирак 2003.

„Култни лидери не иду у пензију, они ће или умрети или завршити у затвору“, каже Карим Садјадпоур, ирански стручњак са института „“Carnegie Endowment for International Peace „.

Амерички Стејт Департмент тврди да МЕК у свету броји између 5000 и 10.000 људи, и врло су бројни у Паризу и другим европским главним градовима где група има канцеларије. Око 3400 иранских „марксистичко – исламистичко – фемнистичких“ муџахедина живи у Ираку. Од јула 2012. две трећине њих се преселило из кампа Ашраф у камп Либерти, бившу америчку војну базу изван Багдада. Група је деловала иу Вашингтону, али се нашла под ударом америчког правосуђа, но свеједно настављају да лобира и тако добија наклоност бившег градоначелника Њујорка, Рудолфа Џулијанија и бивших гувернера Едварда Рендел и Ховарда Деана. Тада је лобирање било усмерено на кампању за скидање групе са листе терористичких организација.

До 2003. МЕК помаже Садама Хусеина, а од инвазије на Ирак се ослањала на донације иранских исељеника и организација које воде кампању за свргавање владе у Техерану. Ал Џазира је објавила кратки документарни прилог у којем се говори о мењању ставова и савезништава од стране Муџахадеен – е – Кхалка, као и присуство култа лидера унутар групе и објавила га под именом – “ Муџахадеен – е – Кхалка – Култ камелеона „.

У склопу инвазије на Ирак 2003. америчке снаге су напале и базе МЕК – а у Ираку, али су на крају договорили прекид ватре, разоружање чланова и њихово спровођење у камп Ашраф. 2004. им Вашингтон према Женевској конвенцији додељује статус групе „заштићених особа“, али тај статус губе након што је Ирак у јануару 2009. преузима пуни суверенитет у земљи. Приликом међусобног сукоба између разних наоружаних група у Ираку 2007. америчке окупационе трупе су отворено стале у одбрану Муџахадин – е – Кхалка и тада се ЦНН питао како то да америчка војска стаје у одбрану групе која је тада била на листи терористичких организација.

Милитанти МЕК – а су почели страховати да ће из кампа Ашраф бити протјерани када буде под надзором ирачке владе, и страхови су нарасли када су их америчке снаге извукле из Асхраф у априлу 2011. по избијању сукоба између ирачке војске и становника кампа. Тада је влада у Багдаду поручила да ће да затвори камп истог тренутка када се потпуно повуку америчке трупе.

Ирак и Уједињене нације су постигли договор с иранским муџахединима из МЕК – а да ће их привремено сместити у камп Либерти из којег би чланови групе на крају могли да оду у друге земље. Од јула 2012. Стејт Департмент наводи како је пресељење у застоју, а Високи комесаријат УН – а за избеглице МЕК – у додељује избеглички статус и тада је специјални изасланик УН – а за Ирак, Мартин Коблер, позвао стране владе „да отворе своја врата групи Муџахадин – е – Кхалка „, но као што видимо, тај статус није решен до пре неколико недеља.

Чудни обрат у Сејт Департменту око статуса “ терористичке организације „

Експерт са америчког портала The National Interest Рејмонд Тантер, тврди да је удаљавање МЕК – а „вероватно одлучено због смањења стратешке претње Техерану, као и с циљем јачања унутрашње опозиције“. МЕК, за којег каже како би требало да буде вредан део ове опозиције, у Америци је стављен је на листу терористичких организација 1997. и то као део стратегије да се отвори дијалог са „умереном опозицијом Техерану“. Тантер пише да је МЕК требало уклонити и „због недостатка доказа његових терористичких активности од 2001. године па надаље“.

Трита Парси, критичар ове групе и лидер Америчко – иранског националног већа, тврди да су најмери ​​МЕК – а да приступи „легитимној иранској опозиционој групи“ сумњиве, једнако као и када су подупирали кампању свргавања Садама Хусеина који им је био дугогодишњи спонзор. Иако несклон властима у Техерану, Парси отворено признаје да је МЕК “ био и биће терористичка организација која нема подршку иранског народа“ и да му није јасан потез Стате Департмента и сарадња са том групом.

Отпор сарадњи Вашингтона и МЕК – а у Сједињеним Државама:

Западни аналитичари тврде да ће да је брисања МЕК – а с листе терористичких организација непотребно погоршало америчке односе са Техераном и шкоди иранском унутрашњем „демократском отпору“, који се наводно противи МЕК – у. Мухамед Сахим из канцеларије Ал Џазире у Техерану наводи „како је свако ко се противи иранској влади у тој земљи и заговара демократских начела  мора бити против МЕК – а „.

„Поређење са ненасилним покретима попут онога Зеленог таласа (иранске верзије обојене револуције из 2009. оп.а.) и муџахедина из МЕК – а је смешна. Остале опозиционе групе на МЕК гледају као на заостали и нетолерантни култ „, рекао је Сахим.

Како год било МЕК је скинут са листе терористичких организација и то уз велико залагање бившег градоначелника Њујорка, Рудолфа Џулијанија, који је камп иранске муџахединске групе у Ираку назвао „концентрационим логором“. Стејт Департмент је систематски почео да осуђује нападе на МЕК, а за часопис Foreign Policy је један амерички званичник изјавио „како је ситуација деликатна и да ће се преговарачки процес између Сједињених Држава, Уједињених народа и Муџахадин – е – Кхалка наставити“.

Свима је јасно да МЕК није никаква пацифистичка организација, нити опозициона група, а докази за то су бројни, само ако долазе из Ирана – никога не занимају.

Муџахидин – е – Кхалк су по свему милитантна наоружана група, слична Ал Нусра Фронту или неком другом огранку Ал Каиде који има, будући да су на бојном пољу постали превише „недисциплиновани“, прећутну, а не јавну подршку од стране Вашингтона. Парадокс у свему томе је да је МЕК група која се у почетку залагала за идеале марксизма и лењинизам, као и слободу жена по узору на европску левицу из ’68., Као и ислам, све оно што Вашингтону иначе смета, али не смета уколико се њени милитанти желе борити против владе у Техерану.

Касније је, додуше, дошло до заокрета и сада се заговарају „индивидуалне слободе и капитализам“, уз неку врст недефинисаног „амазонског феминизма“. Очигледно у Америци не желе да виде да у Сирији, Ираку и Авганистану се још увек не успевају отклонити последице подршке таквим групама и сада замислимо шта би значило присуство 3000 таквих милитаната на територију Европске уније.

Румунија је по свему судећи у потпуности зависна од Вашингтону и ретко која влада осим оне у Букурешту би се усудила да уради такво што. Међутим, овде није реч само о Румунији. Тензије у Молдавији, ситуација у Украјини и низ других фактора чине ситуацију још сложенијом. Чим је објављен садржај разговора двојице румунских дипломата почели су се правити разни сценарији због којих би та група била „гост“ румунске владе.

Могуће је да ниједан од ових сценарија није тачан, али је исто тако тачно да ће госпођа Хилари Клинтон сада моћи рачунати на услуге 3000 фанатичних борца из Муџахидин – е – Кхалка, групе коју су пре 50 година основали марксисти са Универзитета у Техерану, а која се на крају претворила се у „приватну терористичку групу “ могуће будуће председнице Сједињених Држава. Наравно, нити дугогодишње савезништво МЕК – а с Израелом, чији су им обавештајци давали списак иранских званичника и научника за ликвидацију, није чињеница преко које треба тек тако лако прећи.

(Адванце)
 

Ознаке: Ирак, Иран, муџахедини, Муџахидин - е - Кхалк, Румунија, САД, тероризам, феминизам, Хилари Клинтон