„Људи који имају стварну моћ у овој земљи немају намеру да окончају хладни рат“

                                                                                               ( Алберт Аjнштајн)

Сједињене Америчке Државе као империјална сила су званично настале 1898.године, агресијом и окупацијом Филипина, а до свог врхунца 1945.године по окончању Другог светског рата. После капитулације Јапана, врх САД  доноси одлуку, да јој се спољна политика заснива на одржавању потпуне војне приправности, и апсолутном контролом над савезницима и пленом што им је Други светски рат подарио, територије Западне Немачке, Италије и Јапана.

Хари Труман, председник САД, и сукцесор Рузвелтове спољне политике и његовог „Њу Дила“, заступао је тезу новог „трајног плана“ који би по забелешкама Хенри Валаса, бившег подпредседника САД под Френклином Рузвелтом (1941-1945), значио „Јуче, 12. марта 1947.године, датум који ће бити означен као прекретница у нашој историји, јер ми се не суочавамо са грчком кризом већ са америчком… председник Труман предлаже да Америка будно надзире све границе Русије…Ниједан режим неће бити сувише реакционаран уколико стоји на путу руском експанзионизму. Нема земље која је толико далеко да не би могла послужити као место сукоба који би могао толико да се прошири док се не претвори у светски рат.“

До зуба наоружана, као војна држава, САД својим грађанима успешно сервира оправдање за свој „свети“ рат против нечега што се уопштено зове комунизам, а појединачно као СССР. Совјетски Савез бива представљен као озбиљна претња за америчку нацију и цело човечанство, како би „трајни план“ могао бити у функцији и стављен у погон, и без проблема стварати  држава националне безбедности у којој ће амерички грађани живети у наредне четири деценије. 

Држава националне безбедности званично настаје доношењем Закона о националној безбедности 1947.године. Тај Закон званично се примењивао од почетка 1950.године, када је Веће националне безбедности припремило радну верзију за нови тип државе који светска историја до тада није видела. Тај документ је познат под шифрованим називом НСЦ-68, који ће за јавност бити отворен тек крајем седамдесетих година двадесетог века, али ће бити примењиван у пракси до пада берлинског зида, коначне издаје Михаила Горбачова и пропасти СССР-а као савезне социјалистичке државе.

Закон је био једноставан  и никада јавно разматран, али обавезујући за будуће владајуће врхушке САД.  Програм тог Закона према сведочењу Гора Видала, америчког писца и аналитичара био је следећег садржаја: “ Прво, никада и за свагда не смемо да преговарамо са СССР…Такав став није могао да траје заувек, али обавезно лоши исходи преговора САД-СССР верно су служили овом трајном плану…

Друго, морамо да развијемо хидрогенску бомбу. Тако када Руси коначно развију атомску бомбу још увек нећемо морати да се бавимо непријатељем без кога држава националне безбедности не може постојати…Треће, треба брзо изградити конвенционалне снаге…Четврто, треба да знатно повећамо порезе како би све ово било плаћено…Пето, треба да мобилишемо цело америчко друштво у борби против ове страшне авети комунизма…Шесто, треба да успоставимо јак савезнички систем којим ће управљати Сједињене Америчке Државе (из ове тачке проистиче нешто касније НАТО)…

Седмо, народ СССР-а треба учинити нашим „савезником“, кроз пропаганду ове свете мисије…што ће бити оправдање за све врсте тајних служби које неће бити одговорне Конгресу који их иначе финансира-а самим тим, биће у супротности са старим уставом.“

Сасвим је јасно зашто ова карикатура од Закона никада није изашла на јавну расправу, што у неку руку представља класичан државни удар. Хари Труман ће серијом својих говора о „црвеном злу“, која већ увелико „угрожава“ земље Западне Европе, у овом случају Италију и Француску, како би заштитио народ који у „Бога верује“, 23.октобра,1947.године увести „заклетву верности“ која ће бити обавезујућа за све раднике у федералним службама. Државни тужилац САД, дана 04.децембра 1947.године, јавно објављује списак свих дисидентских организација на територији САД, и започиње јавну хајку против свих прогресивних организација и појединаца. Увођењем климе страха и панике, анти-комунизам и хистрична мржња према СССР-у постају званична религија Сједињених Америчких Држава. 

У стварности, прави непријатељи САД, су били њихови државници и креатори овог Закона, који су пљачкали своју државу успостављањем војног пореза у мирнодопском времену, како би финасирали збацивање влада других држава који нису играли по правилима Вашингтона. Чињеница је да тих година СССР, није представљао војну и економску претњу Сједињеним Америчким Државама, из разлога јер је тек била у фази опоравка од претрпљених губитака у људству, и обнове своје инфраструктуре разорене током Другог светског рата.

Наставиће се

(Србин.Инфо, Душан Опачић)

Ознаке: Душан Опачић, НАТО, САД, СРС, хладни рат