Прочитај ми чланак
– Буквално ни у једном научном раду, нити уџбенику се не наводи да је претеран тренинг или напор узрок пуцања укрштених лигамената колена – каже за Телеграф доктор Петар Вукићевић
Седморицу играча је Партизан имао у ротацији у четвртфиналној утакмици кошаркашког Купа Радивоја Кораћа, у којој је доживео пораз од ФМП-а. Деловало је да више играча црно-белих има “у цивилу” који су стране посматрали меч у “Пиониру”.
Богдан Богдановић и Жофри Ловерњ су добили “слободно”, с обзиром на то да су њих двојица једини преостали асови које Партизан може да користи у својој игри у наредном, кључном периоду сезоне.
Крај њих су седели повређени Милосављевић, Кинзи и Тепић, док су ровити Милутинов и Безбрадица само попунили протокол на клупи и нису улазили у игру.
Да ли је Душко Вујошевић свесно “жртвовао” национални куп, за који и сам каже да је такмичење које завређује респект, тема је о којој ће се неко време полемисати. После меча тренер црно-белих истакао је да је на терен послао само “сто посто здраве играче”.
– Овог секунда смо се практично заштитили од нових евентуалних повреда. Да смо играли у комплетном саставу, вероватно бисмо вечерас прошли – рекао је Вујошевић и потом прешао на сад већ фамозну повреду предњих укрштених лигамената колена коју су задобили Бертанс, Вестерман и Милосављевић.
– Повреде долазе због контакта. Конкретно, укрштени лигаменти су толико јаки као и ткива да могу да се повреде само неким сударом или експлозивном снагом мишића. Човек који је утрениран не може да се повреди. То су мишићи који су спремни и који страдају под одређеним углом у одређеном моменту. Вршена су истраживања по Америци, то су огромне паре, не од стране новинара, већ од стручних људи, то је најчешћа повреда тамо.
Телеграф је већ преносио стручно мишљење некадашњег концидионог тренера Партизана Владимира Копривице, који тврди да је модерна кошарка таква да тражи превелики број тренинга и утакмица, што се свакако одражва на здравље играча.
Појављују се и супротна мишљења која, како Вујошевић тврди, нису поткована медицинском струком. На то посебно скреће пажњу доктор хирургије Петар Вукићевић, некадашњи лекар младе фудбалске репрезентације. Иако хирург, често се сусретао с оваквим типом повреда.
– Механизам повреде је главни предиспонирајући фактор за настанак повреде и то није никаква новост, о томе се зна уназад 50 година. Међутим, после серије повреда лично ме занимало који су још све предиспонирајући фактори за настанак повреда лигамената колена, у ком проценту се јављају и која су научна објашњења дали истраживачи на ову тему. Прегледао сам све водеће ортопедске уџбенике, као многе научне радове и истраживања на ову тему – говори Вукићевић за Телеграф, па наставља:
– У америчкој националној бази свих научних радова (УС Натионал Либрарy оф Медицине Натионал Институтес оф Хеалтх) има више од милион радова из области медицине. Више од 13.500 радова је на тему пуцања предњих укрштених лигамената, а око 138 радова написано је на тему фактора ризика који могу да доведу до повреде истих. Примера ради, највећи светски стручњак за операције укрштених лигамената колена доктор Фреди Фу из Питсбурга има објављена 323 научна рада из ове области – истиче наш саговорник.
Доктор Вукићевић потврђује да се претерани интензитет тренинга у стручној литератури не наводи као фактор који ће резултирати повредом лигамената, који играча одвајају од терена на више месеци.
– Буквално ни у једном научном раду, нити уџбенику се не наводи да је претеран тренинг или напор узрок пуцања укрштених лигамената колена. Напротив, у великом броју радова се наводи да чест узрок повређивања може да буде недовољна утренираност неког спортисте.
– Такође, наводи се да су 10-15 пута чешће повреде код рекреативних спортиста него ли код професионалних спортиста, што је истраживаче навело на закључак да добра утренираност спортисте штити од оваквог типа повреде – истиче Вукићевић.
Према његовим речима, у научним радовима се наводи велики број фактора који предиспонирају повреду укрштених лигамената.
– Главни фактор ризика је сам механизам повреде. Такође, један од главних фактора су анатомске варијације у зглобу колена, које су индивидуалне од човека до човека. Спровођене су озбиљне студије путем магнетне резонанце на великом броју болесника, где је уочено да се повреде чешће дешавају код људи који имају одређене анатомске варијације у зглобу колена.
– С друге стране, велики број студија је показао да су жене 4-6 пута склоније овим повредама. Као разлог овој тврдњи наводи се да хормонски статус жене утиче на снагу везивног ткива зглобова. Такође, наводе се и генетски узроци, као и поремећаји у метаболизму ензима металопротеиназа групе ИИИ, који утичу на структуру колагених и везивних влакана. Једноставно, има спортиста који су више предиспонирани за овакву врсту повреде од других. Има још доста испитиваних фактора ризика, али се нигде не наводи да је физички напор узрочник томе – наводи овај стручњак.
СТРУЧНА ЈАВНОСТ ТРЕБА ДА СЕ ИЗЈАСНИ
У 80 до 85 одсто случајева је повреда укрштених лигамената неконтактна, док је само у 15-20 одсто случајева ова повреда узрокована контактом, односно ударцем у колено, објашњава Вукићевић.
– У овом случају, сва три играча Партизана су повређена, а да нису добили директан ударац у колено, што говори у прилог наведене статистике. Лео Вестерман је већ имао ту повреду пре три године, али друге ноге. Кад је играо у Француској није имао толико напорних тренинга, али је ипак доживео ту повреду – напомиње наш саговорник.
Доктор Вукићевић сматра да се на ову тему треба да се изјасне лекари ортопеди који су високо специјализовани за овакве повреде, који имају велики број операција укрштених лигамената иза себе, и да се треба суздржавати од паушалних изјава у медијима.
– Медицина је егзактна наука. Уколико нешто тврдите или сте бар поставили хипотезу, онда треба то да докажете научним путем и објасните како сте дошли до таквог закључка. С друге стране, треба да се позовете на друге научне радове и референце, а не да кажете ” ја мислим, ја тврдим, из искуства вам кажем”, јер су то дискутабилне категорије. На пример, уколико би сте се појавили на европском или светском конгресу и изјавили нешто, онда бисте то морали и да образложите. Уколико не бисте дали сувисло објашњење, колеге ће вас узети за неозбиљног.
– У преводу, у свету озбиљних стручњака били бисте анатемисани. Једноставно, морате да објасните како долазите до неког закључка, које су вам методе истарживања, колика вам је серија болесника. Лично, нисам нашао нигде да је претерани тренинг предиспонирајући фактор, што не значи да сам апсолутно у праву.
Ради се о трофејном српском спорту, ово су озбиљне теме, за озбиљне стручне састанке, а не за медије – додаје доктор Вукићевић и за крај разговора поручује:
– Из свега наведеног до сада по медијима, наши млади спортисти могу да изведу погрешан закључак, да напоран тренинг може да им шкоди, да треба да се штеде, да не треба да “гризу” на утакмицама, да не треба да улазе у дуеле, да не треба да иду на закуцавања… Па, замислите на шта ће личити српска репрезентативна кошарка, уколико би млади играчи имали такав приступ спорту?! Кошаркашки савез Србије би могао да покрене расправу, јер се ради о кошаркашима који ће сутра играти за Србију – закључује доктор Петар Вукићевић.
