Прочитај ми чланак
Уочи годишњице једностраног проглашења косовске независности, на улицама градова су одржани живописни протести на којима су се окупиле хиљаде грађана који су из свег гласа узвикивали „Косово је Србија“ и певали песме посвећене српском Косову, при чему се вијорило мноштво застава Србије, а још су лепљени плакати и дељени леци.
Међутум, ако сте помислили да се све то дешавало у Београду или негде другде у Србији, онда се варате. У Београду је био миран сунчани дан, а поменуте бучне демонстрације против отцепљења Косова су одржали Пољаци у сред Варшаве, као и Словаци и Чеси у више градова.
Дакле, иако се у другим словенским земљама многи људи не мире са насилним одузимањем великог дела српске државне територије, у Србији није било никакве посебне реакције на шесту годишњицу откако је Приштина уз помоћ западних земаља кренула путем самосталности. Штавише, о поменутим демонстрацијама у Варшави и другим градовима на којима је дата подршка Србији, једва се понегде могло прочитати у домаћим медијима, али зато је уместо тога у први план, као на пример на Радио-телевизији Србије, истакнута бизарна информација да је Атифете Јахјага саму себе прозвала «Величанством».
Па ипак, чини се да је најмучнија од свега била тишина која је пратила изјаву Јелка Кацина, специјалног известиоца Европског парламента за Србију, који је напокон разоткрио карте и сасвим искрено признао да је за њега Косово независна држава, те да је европска декларативна неутралност по том питању само привремена. С обзиром да нико није нашао за сходно да на било који начин убеђује Кацина да његова перцепција стварности не одговара истини, онда се само може закључити да је тај нижерангирани евро-чиновник, на жалост, по свему судећи био у праву.
Иначе, на такав закључак упућује и последња изјава председника Европске комисије Мануела Бароза, који је сасвим успутно говорећи о Каталонији, поменуо Косово као «нову земљу», из чега се јасно може видети да чак ни наводна привремена европска неутралност по питању статуса Косова заправо не постоји, већ да је то и за њега свршена ствар.
Наравно, са истих позиција је и амерички амбасадор у НАТО-у Даглас Луте управо изјавио да ће Сједињене Америчке Државе 100 посто бити на страни независног Косова, а свима њима заједно се захвалила малопре поменута Атифете Јахјага, која је поводом данашње шесте годишњице од проглашавања независности изразила, како је дословно рекла, „поштовање за људе из пријатељских земаља, САД-а и Европске уније, које су снажно подржале њихово стремљење ка независности“.
Стога, када се има у виду чињеница да српски државни врх као највећи успех у протеклом периоду истиче продубљавање пријатељских веза и почетак интеграција управо са тим политичким факторима који су најзаслужнији за данашњи државолики изглед јужне покрајине, онда можда и није толико необично што се тежиште протеста против косовског сепаратизма не налази у Србији, него у другим словенским земљама. Ако је за утеху, ситуација је могла да буде још и гора, да је на пример «њено величанство» Јахјага послала позивницу за славље и српским званичницима и да се неко на тај позив, ради јачања добросуседских односа у региону, чак и захвалио на томе.
