Пошто су се сударили са организованим отпором у Новорусији, посебно на Криму, западни покровитељи нацистичког пуча у Украјини не прекидају покушаје да послове завршавају „около-наоколо па на мала врата“!

Тренутно су главни напори дипломатије САД и низа других земаља-чланица НАТО-а усмерени на убацивање мисије војних посматрача ОЕБС-а на територију Аутономне Републике Крим. „Русија има, – изјавио је званични представник Беле куће Џеј Карни, – лак излазак [из ситуације] који је у томе да се подржи долазак на Крим посматрача УН или ОЕБС-а, јер би они могли да дају независну оцену ситуације са лица места, да процене статус етничких Руса и да се увере да су њихова права заштићена.

Ми, и још многи други, смо говорили јасно да влада Украјине треба да обезбеди заштиту права свих украјинских становника.“ Тако је ОЕБС одлучио да у Украјину, укључујући Крим, на молбу новоформираних кијевских власти, пошаље своје војне посматраче. Интересантно је да се у почетку радило не о званичној мисији која има мандат ОЕБС-а, већ о томе да поједине земље-чланице те организације самостално пошаљу своје посматраче. У суштини, то би била група људи којима се нуди да буде заштићена мандатом, тј. дозволом познате европске организације, али организације која може на мало шта да утиче. Ту нимало једноставну мисију заштите на себе је узело министарство одбране (!)

Литваније, које сматра да за рад војних посматрача на Криму уопште није потребна дозвола ОЕБС-а, јер државе имају право да шаљу добровољце-инспекторе на територију на којој се, можда, нешто дешава у војном смислу, што код међународне јавности изазива сумњичавост. Међутим, ако бисмо пратили ту логику онда, рецимо, Русија или Кина имају много више разлога да своје војне посматраче пошаљу у Кијев, у коме делују побуњеници-терористи „Десног сектора“ и где су већ почели да се окупљају најамници из различитих земаља…

Игор Шишкин, заменик директора Института земаља Заједнице Независних Држава каже: „Када су нацисти под заставама бандероваца уништавали обласне администрације по Украјини тамо нису слате никакве мисије. То, што се тада радило они нису примећивали, као што сада не примећују „Десни сектор“. Али требало је да Русија само каже да она неће дозволити да се по југу и истоку Украјине пролије крв, одмах се мисија ОЕБС-а појавила јер је она, природно, позвана да разобличи „руски империјализам и да исприча да „јадни бандеровци пате ни због чега“. И баш је згодно да се сада вратимо речима Џеја Карнија који је Русији предложио „лак излазак“. Кримљани су се већ убедили на који се то начин „влада Украјине“ спрема да штити права руских становника Украјине. Довољно је да се сетимо како је на територији Украјине пуцано у аутобус који се из Кијева враћао на Крим, или масовних нереда на централном тргу Симферопоља до којих је дошло 2.фебруара.

Нема ни најмање сумње да ће појављивање на Криму европских „посматрача“, укључујући ту и активне официре, довести до заоштравања међунационалних односа. На то скреће пажњу и Борис Лурзе, представник општине Кримљана, који је изјавио да чланови мисије ОЕБС-а својом посетом Криму имају намеру да испровоцирају међународни конфликт.

„Све до јуче Крим је живео мирно, ја сам сваког дана међу добровољцима за заштиту реда и мира, мирно је било све до данас. Од данас је, зато што су стигли руководиоци ОЕБС-а и видели да је Крим миран – да спава, и да се не дешава ништа, закључено да мора нешто да се узбурка, да мора да се испровоцира. И провокације су одмах, од данас, почеле. До њих је дошло у непосредној близини 32. (армијског) корпуса, и све до сада стоје људи и тамо већ почиње да се игра, како ја то кажем, на кримско-татарску карту. Покушавају да једну националност нахушкају на другу, провокације се стално појављују, и народи се упорно трују један против другог“ – испричао је Б.Лурзе на конференцији за штампу која је одржана у Симферопољу.

Уопште није случајна пажња коју су функционери ОЕБС-а посветили меџлису – најрадикалнијој кримско-татарској организацији. Врховни комесар за права националних мањина ОЕБС-а – Астрид Турс – је 6.марта имала састанак са Рефатом Чубаровом, после кога је изразила забринутост због ситуације на Криму. Госпођа Турс уверава да ће „искористити цео спектар дипломатских могућности канцеларије ОЕБС-а како би се на полуострву смањила напрегнутост и пронашао излаз из кризе.“

5.марта је, позивајући се на руководиоца МИП-а Литваније, саопштена информација да „војни посматрачи Организације за безбедност и сарадњу у Европи нису успели да дођу на Крим“. Господин Линкјавичјус је такође додао да је „на полуострву специфично руководство које нема довољно добре воље да контактира са другим организацијама“. Пошто је испалио нов пропагандни плотун уперен према руководству аутономије, главни литвански дипломата је заборавио да подсети на специфичан карактер рада сличних мисија. Да се само присетимо Косова. Тамо је 16.јануара 1999. године изненада у село Рачак бануо Американац Вилијам Вокер, руководилац Контролне, тзв. Верификационе мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, који је открио трагове „обрачуна“ са „мирним албанским становништвом“. То је послужило као повод да се нападне Југославија. У своје време су и становници Јужне Осетије имали прилику да се увере како могу да изгледају напори сличних мисија. Уочи напада грузинске армије на Цхинвал пољска мисија ОЕБС-а у Јужној Осетији се активно бавила прикупљањем информација и другим пословима који су затим олакшали агресију.

Наравно, Крим има своју специфичност: снаге за одбрану полуострва поседују довољно могућности да одбију спољне провокације, али вероватноћа покушаја унутрашње дестабилизације не може да се искључи. Дезинформација која је стигла из Кијева о томе да је покушана „отмица“ специјалног изасланика УН Роберта Серија, може да буде само почетак. Симферопољски хотели су препуни људи који говоре на различитим европским језицима и који, по свему судећи, представљају западну штампу, невладине организације и неке „знатижељнике“. Тако нешто увек упозорава на приближавање озбиљних догађаја. Ако је реч о Криму, онда то није само провоцирање међунационалних сукоба већ и покушаји да се раскине референдум који је заказан за 16.март о статусу аутономије и њеног државној припадности. Покушаји да се на Крим убаце посматрачи које нико нити је звао, нити очекивао, се не прекидају.

Опасност од коришћења међународних организација за подривање стабилности на Криму осећа и руска дипломатија. „Имали смо састанак са Џоном Керијем о ситуацији у Украјини, у вези са деловањем које наши партнери покушавају да изведу по линији ОЕБС-а, Савета Русија-НАТО и других међународних организација. Деловање које не доприноси да се створи атмосфера дијалога и конструктивне сарадње“ – изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Уопште не треба да се сумња да ће после тих изјава бити учињени и одговарајући кораци, који ће онемогућити да на Криму дође до провокација, прикривених ОЕБС-ом или Уједињеним Нацијама. Превише се добро памти крвави траг који је такво прикривање оставило и на Балкану, и на Кавказу.

 Дмитриј Нефедов

(Фонд стратешке културе)