Прочитај ми чланак
Хрватска је фабриковала лажне доказе за оптужбу о геноциду над Хрватима током рата 1991–1995. у тој републици како би демонизовала Србе. Сврха доказног материјала, на који се Хрватска пред највишим судом УН-а позивала током прошле недеље, како је оценио Саша Обрадовић, главни заступник Србије пред Међународним судом правде по међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид, јесте управо „демонизација Срба, заснована на фабрикованим и лажним документима”.
Са овим аргументом Београда је пред судом у Хагу по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид започела друга недеља расправе у којој ће реч имати српски тим. Београд је започео одговарање на хрватску тужбу, а од сутра ће кренути и са изношењем противтужбе.
Обрадовић је у прилог оваквим тврдњама навео случај хрватског сведока Фрање Кожула, „жртве страшног злочина” у Вуковару. Овај сведок, кога је иначе српски тим испитивао почетком прошле седмице, у затвореном делу усмене расправе, у судници је рекао да једна од писаних изјава које су му биле показане, а коју је узела хрватска полиција, „није тачна” и да је није он потписао. Како је Обрадовић навео, Хрватска је суду предала чак 209 таквих непотписаних изјава сведока, а за више од 100 се не зна ко их је узео и у коју сврху.
Обрадовић је, током јучерашњег одговарања на наводе из хрватске тужбе, рекао, како преноси Бета, и да су непотписане изјаве сведока које је хрватски тим нашироко цитирао током минуле седмице „рекла-казала” материјал који се не би могао користити ни пред судовима у Хрватској.
У свом уводном излагању Обрадовић није негирао да су током рата почињени озбиљни злочини над Хрватима. Он је у име владе и народа Републике Србије поново изразио искрено жаљење због свих жртава рата и злочина почињених током оружаних сукоба у Хрватској, „без обзира на национално и етничко порекло”. Међутим, како је устврдио, Хрватска није изнела „ниједан доказ, документ или изјаву о постојању геноцидне намере вођства Републике Србије, ЈНА или Срба из Хрватске”.
Србија, како је рекао, не може бити одговорна за злочине почињене пре него што је она, односно СР Југославија, формирана као држава, 27. априла 1992. Већина злочина у Хрватској, подсетио је, почињена је 1991. године.
„Починиоци злочина у Хрватској нису, ни де факто, ни де јуре, били органи Републике Србије. Нити су злочини почињени по наређењу, директиви, нити под контролом наше државе. Злочине су починиле групе и појединци српске националности ”, рекао је Обрадовић, подсетивши да је Виши суд у Београду због тих злочина осудио 31 починиоца и да се нове оптужнице очекују.
„Али, са становишта овог процеса, број жртава је потпуно другачијег обима од мноштва убијених у Сребреници и у Крајини, током само неколико дана”, казао је Обрадовић, који се током првог обраћања члановима судског већа дотакао и неких најбитнијих делова из контратужбе Београда, пре свега оних који се тичу злочина почињених током операције „Олуја”. Та офанзива, из лета 1995. године, како је рекао, спроведена је са геноцидном намером да се Срби, делимично или потпуно, униште као етничка група. Он је навео и да је током и после „Олује” убијено 1.719 Срба, а током читавог сукоба 6.361. Поред тога у „Олуји” је нестало око 900 Срба, а 400 ексхумираних тела још није идентификовано. Позивајући се на извештај генералног секретара УН из 1995, заступник Србије је навео и да је око двеста хиљада Срба побегло са подручја које су напале хрватске снаге.
„Данас у Хрватској живи три пута мање Срба него 1991”, рекао је Обрадовић уз опаску да Хрватска не само да није изразила кајање већ је чак у свом поднеску навела да су српске избеглице „убијали други Срби, односно Војска Републике Српске”, те да су Крајину напустили због „тешких животних услова, сиромаштва и опште несигурности”.
Он је, међутим, нагласио и да тужба Хрватске и контратужба Србије „не би требало да воде закључку да два народа имају бескрајну историју мржње и бескрајног сукоба”, напротив, два народа су, како је рекао, „живела су у братству током многих деценија”. И због тога, закључио је Обрадовић, противник Србије у овом процесу није ни хрватски народ нити држава Хрватска, већ екстремни хрватски национализам.
Обрадовић се дотакао и данашњег положаја Срба у Хрватској оценивши да је после свега што се дешавало деведесетих година „лако замислити” у каквој су ситуацији данас Срби у Хрватској и поред тога што су се односи између две државе много побољшали. Он је оценио да су Срби повремено изложени говору мржње уз подсећање да су недавно званични ћирилични натписи на званичним зградама у неколико градова уништени.
Обрадовић оспорио стручност Соње Бисерко
Представник Србије оспорио је стручност Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора за људска права у Србији, која је у затвореном делу расправе сведочила као експерт у корист хрватске тужбе. „Госпођица Бисерко не поседује одговарајући ниво знања и професионалне вештине у пољу политике, савремене историје и уставног права бивше Југославије који би јој омогућио да буде вештак чије би мишљење, ма какво било, могло бити прихваћено пред судом”, казао је Обрадовић, подсећајући да је Соња Бисерко по професији економиста.
Он је изјаву Соње Бисерко означио као „проблематичну на много начина”. Обрадовић је цитирао уводну реченицу из њене писане изјаве, по којој је њена улога да „осветли српски национални програм, који је био главни окидач рата у бившој Југославији”. „Дакле, изгледа очигледно да јој је Хрватска дала задатак да објасни њену главну тезу у овом предмету, уместо да затражи од ње (Бисеркове) објективну анализу. Добила је задатак, али и одговор, као што раде и многи активисти који данас зависе од донатора”, оценио је Обрадовић.
Као доказ пристрасности Соње Бисерко он је навео да је она, између осталог, током унакрсног испитивања избегавала да одговори на питање заступника Србије о улози тадашњег председника Савезног председништва Стјепана Месића у распаду Југославије 1991.
Шабас: Суд би морао да одбаци хрватску тужбу
Правни заступник Србије Вилијам Шабас оценио је да су „јачи аргументи” Србије да је Хрватска током операције „Олуја” починила геноцид над Србима, него Загреба да је Србија крива за геноцид над Хрватима током рата 1991–1995. „Мислимо да је јачи аргумент да је Хрватска починила геноцид током операције ’Олуја’, него аргумент Хрватске да је геноцид почињен над Хрватима. Најбољи је сценарио да суд потврди да страдање Срба у Крајини до сада није било признато и да је примерено да се то догоди”, изјавио је Шабас.
Шабас, један од највећих светских ауторитета за теорију геноцида, истакао је, како преноси Бета, и да највиши суд УН-а неће имати другог избора осим да одбаци тужбу Хрватске уколико се буде држао принципа које је сам утврдио 2007. у пресуди по тужби БиХ против Србије. „Мислим да се докази које је Хрватска поднела прошле недеље могу упоредити са онима које је суд саслушао 2007. и одбацио их. Ако се суд буде придржавао свог тумачења, а ја га позивам да то учини, неће имати другог решења до да одбије тужбу Хрватске”, казао је Шабас. додавши да је суд већ утврдио основне принципе о геноциду, те да је сад на њему да их примени, а не да пробија нове границе.
„Не желим да улазим у расправу да ли је та одлука из 2007. исправна. Та одлука је сада закон који морамо да следимо, а ако га следимо, хрватски случај – ишчезава”, подвукао је Шабас.
(Политика)
