Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
У Санкт-Петербургу одржана је презентација друштва српско-руског пријатељства Завет.
Организација добро позната онима који прате хуманитарне догађаје на Балкану, ступила је у асоцијацију међународне сарадње северне престонице. У пракси то значи да праваца у којима може да ради Петербург, Србија и Република Српска биће више, што потврђује најразноврснији састав учесника манифестације: од представника администрације града до научника који се баве старим рукописима, од издавача-мариниста до ученика који читају Плавог зеца Душка Радовића на српском.
О плановима говори представник Завета у Русији Ирина Астапенкова:
То су конференције, округли столови, омладински слетови, рад са децом, например учешће Срба у конкурсу цртежа Словенски кључ. Планира се добротворна акција сакупљања књига руских аутора за школе, манастире и библиотеке Србије и Републике Српске, и хтела бих да у Петербургу то постане традиција. Такође смо заинтересовани за рад са трагачким одредима. Амбасада РФ у БиХ нам је саопштила да, на пример, постоји иницијатива једног од музеја града Бијељине да се утврде места где су сахрањени руски ратни заробљеници за време првог светског рата у општинама Хан Пијесак и Рача. У локалним архивима никаквих података није остало, зато је неопходан детаљан рад историчара у архивима у Аустрији.
Из јасних разлога Први светски рат ће постати за Завет једна од главних тема 2014. године.
Преговара се са Архивом Србије поводом предаје копија јединствених докумената ове епохе за изложбу која ће крајем лета бити отворена у граду Пушкин. Ми смо врло заинтересовани да у Русији виде Аустроугарски ултиматум Србији, српски одговор и друга важна сведочанства епохе. Један од наших земљака такође предлаже да се организује пут по местима бојевих дејстава, да се посети Грчка, Македонија, Србија, а да се заврши у Републици Српској на Видовдан.
Граду на Неви занимљива је српска култура, језик, сећања на заједнички културни и историјски простор. Тако су на пример на презентацију дошли представници издавачке куће Морско наслеђе: њима је занимљива судбина руских поморски официра који су се одселили на Балкан и они су спремни да о томе објаве књигу. А почетком марту у цркви Свети Царствени Страстотерпци у Лењинградској области била је постављена меморијална плоча погинулим руским добровољцима на Балкану, надаље је планирано да се подигне крст и да се постави меморијална плоча на сталној основи.
